Gvožđe(III) oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Gvožđe(III) oksid
Drugi nazivi Feri oksid, hematit, feri gvožđe, crveni oksid gvožđa, sintetički maghemit, kolkotar, gvožđe seskvioksid, rđa
Identifikacija
CAS registarski broj 1309-37-1 YesY
PubChem[1][2] 518696
ChemSpider[3] 21106565 YesY
UNII 1K09F3G675 YesY
ChEBI 50819
RTECS NO7400000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Fe2O3
Molarna masa 159.69 g/mol
Agregatno stanje crveno-braon čvrsta materija
Miris bez mirisa
Gustina 5.242 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja

1566 °C (1838 K) razlaže se

Rastvorljivost u vodi nerastvoran
Struktura
Kristalna rešetka/struktura romboedralna
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −825.50 kJ/mol
Opasnost
ЕU-klasifikacija nije na listi
Tačka paljenja nije zapaliv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni gvožđe(III) fluorid
Drugi katjoni mangan(III) oksid, kobalt(III) oksid
Srodna jedinjenja gvožđe(II) oksid, gvožđe(II,III) oksid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Gvožđe(III) oksid (feri oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom Fe2O3.[4][5] On je jedan od tri glavna oksida gvožđa. Druga dva su gvožđe(II) oksid (FeO), koji je redak, i gvožđe(II,III) oksid (Fe3O4), koji se takođe javlja prirodno kao mineral magnetit. Kao mineral hematit, Fe2O3 je glavni izvor gvožđa za industriju čelika. Fe2O3 je feromagnetičan, ima tamno crvenu boju, i lako reaguje sa kiselinama. Rđa se često naziva gvožđe(III) oksidom, i ta etiketa je u izvesnoj meri korisna, jer rđa i feri oksid imaju više zajedničkih osobina, kao i sličan sastav. Rđa je loše definisan materijal, koji se može opisati kao hidratisani feri oksid.

Struktura[уреди]

Fe2O3 se može dobiti u obliku više polimorfa. U glavnim oblicima, α i γ, gvožđe poprima oktaedralnu koordinacionu geometriju, u kojoj je svaki Fe centar vezan za šest kiseoničnih liganda.

Reakcije[уреди]

Najvažnija reakcije je karbotermalna redukcija, kojom se dobija gvožđe, koje se koristi za pravljenje čelika:

2 Fe2O3 + 3 C → 4 Fe + 3 CO2

Još jedna važna reakcija je veoma egzotermna termitna reakcija aluminijumom.[6]

2 Al + Fe2O3 → 2 Fe + Al2O3

Ovaj proces se koristi za varenje masivnih metalnih komponenti kao što su železničke šine. Termit se takođe koristi u oružjima i pri izlivanju skulptura i alata.

Parcijalna redukcija vodonikom na oko 400°C daje magnetit, crni magnetični materijal koji sadrži Fe(III) i Fe(II)[7][8]

3 Fe2O3 + H2 → 2 Fe3O4 + H2O

Gvožđe(III) oksid nije rastvoran u vodi, ali se brzo rastvara u jakim kiselinama, e.g. hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini. On se takođe dobro rastvara u rastvorima helacionih agenasa kao što su EDTA i oksalna kiselina.

Zagrevanje gvožđe(III) oksida sa drugim metalnim oksidima ili karbonatima proizvodi materijale poznate kao ferati:[7]

ZnO + Fe2O3 → Zn(FeO2)2

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  5. ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  6. ^ Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price. 
  7. ^ а б Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. pp. 1661.
  8. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 

Literatura[уреди]

  • Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price. 


Spoljašnje veze[уреди]

Викимедија остава
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Gvožđe(III) oksid