Hidron (hemija)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hidron
Naziv po klasifikaciji Hidron[1] (supstitutivno)

Hidrogen(1+)[1] (aditivno)

Identifikacija
CAS registarski broj 12408-02-5
PubChem[2][3] 1038
ChemSpider[4] 1010 YesY
KEGG[5] C00080
ChEBI 15378
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H+
Molarna masa 1.00794 g mol-1
Tačna masa 1.007825032 g mol-1
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 108.95 J K-1 mol-1



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

U hemiji, hidron je generalno ime za katjonsku formu atomskog vodonika H+, što je najčešće "proton". Hidron obuhvata katjone vodonika nezavisno od njihove izotopske kompozicije. On je kolektivni naziv za: protone (1H+), deuterone (2H+ ili D+), i tritone(3H+ or T+). Za razliku od drugih jona, hidron sadrži samo atomsko jezgro.

Hidron (kompletno slobodno ili ogoljeno atomsko jezgro vodonika) je suviše reaktivno da bi se javilo u većini tečnosti. Slobodni hidron bi reagovao sa molekulima tečnosti da formira kompleksnije katjone. Primeri su hidronijum jon u na vodi baziranim kiselinama, i H2SbF6+, nestabilni katjon fluoroantimonske kiseline, najjače superkiseline. Iz tog razloga, u takvim tečnostima hidroni se kreću difuzijom putem kontakta od jednog kompleksnog katjona do drugog, putem Grotusovog mehanizma.[6]

Reference[уреди]

  1. ^ а б „hydron (CHEBI:15378)“. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. ^ Computer modeling of proton-hopping in superacids.

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]