Hiponatremija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hiponatremija
Klasifikacija i spoljašnji resursi

ICD-10 E87.1
ICD-9 276.1
DiseasesDB 6483
eMedicine emerg/275 med/1130 ped/1124
MeSH D007010

Hiponatrijemija je poremećaj elektrolita koji karakteriše snižena koncentracija natrijuma u krvi čoveka. Hiponatremija se definiše i kao stanje kada je nivo natrijuma u serumu manji od 135 mEq/l. Ona je najčešći elektrolitni disbalans kod bolnički lečenih bolesnika i udružen je sa različitim oboljenjima i hirurškim intervencijama.[1]

Katjoni natrijuma su glavni katjoni u ekstracelularnom prostoru, te značajno utiču na osmolarnost plazme. Vrlo često je poremećaj koncentracije natrijuma ujedno i poremećaj osmolarnosti plazme.[2]

Normalne vrednosti koncetracije natrijuma u krvi odraslih su između 137 i 146 mmol/L.[1]

Epidemiologija[уреди]

Morbiditet i mortalitet

U zavisnosti od kriterijuma koji se koriste za definisanje hiponatremije, navode se različiti podaci u liteaturi o njenoj učestalosta. Tako se u Američkoj populaciji incidenca ovog elektrolitnog disbalansa se kreće oko 1%.

Naročito u akutnim i simptomatskim slučajevima, hiponatremija se može završiti smrtnim ishodom, sa stopom mortaliteta i do 17,9%. Nejasno je da li je ovako viskoka stopa mortaliteta uzrokovana samom hiponatremijom ili nekom drugom prikrivenom bolešću ili je u pitanju sekvela agresivnog terapijskog protokola koji se primenjuje u terapiji hiponatremije.

Životna dob

Prevalentncija hiponatremije raste u starijoj životnoj dobi. Kod 7% pacijenata starosne dobi preko 65 godina u odsustvu akutnog oboljenja ustanovljeno je da su nivoi serumskog natrijuma ispod 137 mEq/l ili niži. Najstariji i najosetljiviji stari pacijenti su skloni akutnim i hroničnim emijama.[3]

Uzroci[уреди]

Pojava hiponatremije može biti povezana sa smanjenjem, povećanjem ili normalnom količinom ekstracelularne tečnosti, zavisno od poremećaja ili patološkog stanja koje je uzrok:

  • hiponatremija može biti uzrokovana gubitakom soli putem bubrega (npr. upotrebom diuretika) ili drugim putevima (npr. prolivi, znojenje), uz manji gubitak vode.
  • hiponatermija nastupa uz pojačano zadržavanje ili unos vode, uz normalnu količinu natrijuma.
  • hiponatremiju uzrokuje i pojačano zadržavanje vode, uz manje povećanje količine natrijuma (npr. nefrotski sindrom, ciroza jetre, srčana insfucijencija)

Faktori rizika[уреди]

Faktori rizika koji mogu biti od značaja za razvoj hiponatremije su:

  • starija životna dob,
  • upotreba diuretika,
  • malignitet, bolesti pluća ili oboljenja CNS, u istoriji bolesti
  • skorašnje hirurške procedure posebno ginekološke operacije (npr operacije prostate), i psihijatrijska oboljenja.

Simptomi[уреди]

Simptomi hiponatremije se najčešće javljaju zbog smanjenja osmolarnosti plazme, što uzrokuje ulaženje vode u ćelije, te dolazi do nastanka ćelijskog edema. Značajnije promene osmolarnosti se manifestiraju u živčanim ćelijama mozga, pojavom mučnine, povraćanjem, glavoboljom, a pogoršanje može dovesti da konvulzija, pa i do kome.[4]

Dijagnoza[уреди]

Anamneza
Fizikalni pregled

Fiziklani pregled ne treba usmeriti samo na nerološki pregled već ga treba prožiriti i na procenu stepena hidriranosti kože i sluzokoće pacijenta (tahikardija, ortostatska hipotenzija, suve mukozne membrane, smanjen turgor kože i uvučene oči su znaci dehidriranosti tj hipovolemije). Povraćanje, dijareja ili smanjen unos hrane su novi fizikalni znaci koji razlikuju hipovolemiju od euvolemije. Fizikalni znaci hipervolemije uključuju i edem, ascites, kao i distendirane vene vrata.

Laboratorijski testovi

Inicijalno u laboratorijskim analizama treba obratiti pažnju i na druge elektolite, bubrežnu funkciju, osmolarnost plazme i mokraće, kao i na koncentraciju natrijuma.

Terapija[уреди]

Dva primarna cilja u terapiji hiponatremije su

  • terapija pridruženih oboljenja
  • ponovno uspostavi optimalna osmolarnost bez jatrogenih komplikacija.

Za hiperosmolarne i izoosmolarne pacijente, brza korekcija hiponatremije je nepotrebna. Umesto toga, terapiju treba usmeriti na korekciju pridruženih neregularnosti kao što su hiperglikemija ili hiperlipidemija.[1]

Terapija pre svega zavisi od stepena hidriranosti pacijenta. Hipovolemični pacijenti imaju snižen nivo serumskog natrijuma koji je praćen gubitkom vode.

Izvori[уреди]

  1. ^ а б в Al-Salman J, Kemp D, Randall D. Hyponatremia. West J Med 2002;176(3):173–6.
  2. ^ „Hyponatremia“. MayoClinic.com Приступљено 01. 09. 2010.. 
  3. ^ Lee CT, Guo HR, Chen JB. Hyponatremia in the emergency department. Am J Emerg Med 2000;18(3):264–8.
  4. ^ Schrier, Robert W. "Does 'asymptomatic hyponatremia' exist?" Nature Reviews Nephrology. Vol 6, Apr 2010; p 185.

Spoljašnje veze[уреди]


Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).