Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kratak pregled osnovne hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina summary (kortikotropin-oslobađajući hormon=CRH, adrenokortikotropni hormon=ACTH).

Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina (HPA, HTPA osa, limbička hipotalamusno-hipofizno-adrenalna osa, LHPA osa, hipotalamusno-hipofizno-adrenalno-gonadotropna osa) je komplekstan set direktnih uticaja i povratnih interakcija između hipotalamusa, hipofize, i nadbubrežne žlezde.[1]

Interakcije između tih organa sačinjavaju HPA osovinu, glavni deo neuroendokrinog sistema koji kontroliše reakcije na stres i reguliše mnoge telesne procese, uključujući varenje, imunski sistem, raspoloženje i emocije, seksualnost, skladištenje i potrošnju energije. Širok spektar vrsta, uključujući ljude, poseduje komponente HPA osovine.[2][3] To je zajednički mehanizam za interakciju između žlezda, hormona, i delova međumozga koji posreduje opšti adaptacioni sindrom.[4]

Reference[уреди]

  1. ^ Schatzberg, Alan F. (February 1988). The Hypothalamic-pituitary-adrenal axis: physiology, pathophysiology, and psychiatric implications. Raven Press. ISBN 0881673935. 
  2. ^ J.M. Koolhaas, S.M. Korte, S.F. De Boer, B.J. Van Der Vegt, C.G. Van Reenen, H. Hopster, I.C. De Jong, M.A.W. Ruis, H.J. Blokhuis (1999). „Coping styles in animals: current status in behavior and stress-physiology“. Neuroscience and Biobehavioral Reviews 23: 925–935. 
  3. ^ J E Minton (July 1994). „Function of the hypothalamic-pituitary-adrenal axis and the sympathetic nervous system in models of acute stress in domestic farm animals“. J Anim. Sci. 72: 1891-1898. 
  4. ^ Selye, Hans (1974). Stress without distress. Philadelphia: Lippincott. 

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]