Хлороформ

С Википедије, слободне енциклопедије
Хлороформ
Називи
IUPAC назив
Chloroform
Системски IUPAC назив
Трихлорметан
Други називи
Формил трихлорид, Метан трихлорид, Метил трихлорид, Метенил трихлорид, TCM, Фреон 20, R-20, UN 1888
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.603
EC број 200-663-8
KEGG[1]
RTECS FS9100000
UNII
  • InChI=1/CHCl3/c2-1(3)4/h1H
    Кључ: HEDRZPFGACZZDS-UHFFFAOYAG
  • ClC(Cl)Cl
Својства
CHCl3
Моларна маса 119,38 g/mol
Агрегатно стање Безбојна течност
Густина 1,483 g/cm³
Тачка топљења -63.5 °C
Тачка кључања 61.2 °C
0.8 g/100 ml (20 °C)
Индекс рефракције (nD) 1.4459
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) Тетраедарни
Опасности
Главне опасности Штетан (Xn), Иритант (Xi), Карциноген
R-ознаке R22, R38, R40, R48/20/22
S-ознаке (S2), S36/37
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability (red): no hazard codeHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
2
Тачка паљења Није запаљив
Границе изложености здравља у САД (NIOSH):
PEL (дозвољено)
50 ppm (240 mg/m³) (OSHA)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Хлороформ (трихлорметан) је органско једињење са формулом CHCl3. Хлороформ је безбојна, густа течност, јаког мириса. Ово једињење је штетно по људско здравље. Неколико милиона тона годишње производе као претходница тефлонa и за хлађење. Његова употреба за расхлађивање се постепено умањује.[4]

Хлороформ у свом течном стању приказан у епрувети

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Rossberg, M. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]