Holandska revolucija

Из Википедије, слободне енциклопедије

Holandska revolucija, ponekad nazvana Holandski ustanak ili Osamdesetogodišnji rat je naziv za oružani sukob između Španije i njenih pobunjenih poseda u Holandiji, koji je trajao od 1568. do 1648. godine i završio stvaranjem nezavisnih Ujedinjenih Provincija Holandije, odnosno podelom nekadašnje Nizozemske na pretežno protestantsku Holandiju i pretežno katoličku Belgiju. Inače se ova borba smatra delom Tridesetogodišnjeg rata.[1][2]

Povod za sukob je bilo širenje kalvinizma u Nizozemskoj, što je navelo španskog kralja da 1568. godine celokupno stanovništvo osudi na smrt. To predstavlja najopsežniji pravni akt takve vrste u istoriji. Iako su Španci imali vojnu nadmoć, pobunjeni Holanđani su zahvaljujući svojim pomorskim veštinama i pomoći saveznika sa strane pružali uspešni otpor, te su ne samo ostvarili de facto nezavisnost, nego i za vreme rata Holandiju učinili najbogatijom i najnaprednijom zemljom Evrope, stvorivši liberalnu tradiciju koja se održala do današnjeg dana.

Reference[уреди]

  1. ^ Huizinga, Johan (1997). The Autumn of the Middle Ages (Dutch edition—Herfsttij der Middeleeuwen) (26th (1st—1919) ed.). Olympus. ISBN 90-254-1207-6. 
  2. ^ Kamen, Henry (2005). Spain, 1469-1714: a society of conflict (3rd ed.). Harlow, United Kingdom: Pearson Education. ISBN 0-582-78464-6. 

Literatura[уреди]