Holna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Holna kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi 3α,7α,12α-trihydroxy-5β-cholanoic acid
Identifikacija
CAS registarski broj 81-25-4 YesY
ChemSpider[1] 192176 YesY
UNII G1JO7801AE YesY
ChEMBL[2] CHEMBL205596 YesY
ATC A05AA03
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C24H40O5
Molarna masa 408.57 g/mol
Tačka topljenja

200-201 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Holna kiselina je žučna kiselina[3]. Ona je bela kristalna supstanca nerastvorna u vodi (rastvorna je u alkoholu i sirćetnoj kiselini), sa tačkom topljenja od 200-201 °C. Soli holne kiseline su holati. Holna kiselina, zajedno sa henodeoksiholnom kiselinom, je jedna od dve glavne žučne kiseline proizvedene u jetri, gde se sintetiše iz holesterola. Od dve glavne žučne kiseline, derivati holata sačinjavaju aproksimativno osamdeset procenata svih žučnih kiselina. Ti derivati se formiraju od holil-CoA, koji formira konjugate sa bilo glicinom, ili taurinom, dajući glikoholnu i tauroholnu kiselinu, respektivno.[4]

Holna kiselina usporava holesterol-7-α-hidroksilazu (što je korak koji ograničava brzinu sinteze žučne kiseline), dok holesterol ima suprotni efekat. Iz tog razloga se henodeoksiholna kiselina, a ne holna kiselina, koristi u tretmanu kamena u žuči (usporavanje sinteze žučne kiseline bi u još većoj meri prezasitilo kamenje).[5][6]

Holna i henodeoksiholna kiselina su najzastupljenije ljudske žučne kiseline. Neki drugi sisari sintetišu predominantno deoksiholnu kiselinu.[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  3. ^ Colleen Smith; Lieberman, Michael; Marks, Dawn B.; Allan D. Marks (2007). Marks' essential medical biochemistry. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-9340-8. 
  4. ^ Chiang JY (October 2009). „Bile acids: regulation of synthesis“. Journal of Lipid Research 50 (10): 1955–66. DOI:10.1194/jlr.R900010-JLR200. PMC 2739756. PMID 19346330. 
  5. ^ Iser JH, Dowling H, Mok HY, Bell GD (August 1975). „Chenodeoxycholic acid treatment of gallstones. A follow-up report and analysis of factors influencing response to therapy“. The New England Journal of Medicine 293 (8): 378–83. DOI:10.1056/NEJM197508212930804. PMID 1152936. 
  6. ^ Alan F. Hofmann, Johnson L. Thistle, Peter D. Klein, Patricia A. Szczepanik, Paulina Y. S. Yu (1978). „Chenotherapy for Gallstone Dissolution, II. Induced Changes in Bile Composition and Gallstone Response“. JAMA 239 (12): 1138-1144. DOI:10.1001/jama.1978.03280390034017. 
  7. ^ Urich, Klaus (1994). Comparative animal biochemistry. Berlin: Springer-Verlag. ISBN 3-540-57420-4. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]