Hrom(III) oksid
| Hrom(III) oksid | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Drugi nazivi | Hrom seskvioksid hromi oksid hrom zeleno Eskolait |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 1308-38-9  |
| PubHem | 517277 |
| HemPauk | 451305 |
| ChEBI | 48242 |
| RTECS | GB6475000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | Cr2O3 |
| Molarna masa | 151.99 g/mol |
| Gustina | 5.22 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
2435 °C, 2708 K, 4415 °F |
| Tačka ključanja |
4000 °C, 4273 K, 7232 °F |
| Rastvorljivost u vodi | nerastvoran |
| Rastvorljivost u alkohol | rastvoran u kiselinama |
| Indeks refrakcije (nD) | 2.5 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Hrom(III) oksid je neorgansko jedinjenje sa formulom Cr2O3. On je jedan od glavnih oksida hrom. Cr2O3 se koristi kao pigment. U prirodi se javlja kao retki mineral eskolait.
Садржај |
Struktura i osobine [уреди]
Cr2O3 poprima strukturu korunda, koja se sastoji od heksagonalnog gusto pakovanog niza oksidnih anjona sa 2/3 oktaedralnih šupljina zauzetih hromom. Slično korundu, Cr2O3 je tvrd, krt materijal (Mosova tvrdoća 8-8.5).[1]
On je antiferomagnetan do 307 K (Nilova temperatura).[2][3] On nije u znatnoj meri podložan napadu kiselina i baza, mada istopljene alkalije proizvode hromite (soli sa Cr
2O2−
4 jonom, što različito od srodnog minerala hromita). On postaje braon kad se zagreje, ali se vraća u tamno zelenu boju hlađenjem. On je higroskopan.
Pojava [уреди]
Cr2O3 se prirodno javlja kao eskolait, koji je nađen u chromom bogatim tremolitskim stenama, metakvarcitima, i hlornim žilama. Eskolait je isto tako retka komponenta hondritnih meteorita. Mineral je dobio ime po finskom geologu Penti Eskola.[1]
Proizvodnja [уреди]
Pantier i Binet su prvi pripremili transparentno hidratisanu formu Cr2O3 1838 putem tajnog procesa. On je prodavan kao pigment.[4] Cr2O3 je izveden iz minerala hromita, (Fe,Mg)Cr2O4. Konverzija hromita do hrom(III) oksida ide putem Na2Cr2O7, koji se redukuje sumporom na visokim temperaturama:[5]
- Na2Cr2O7 + S → Na2SO4 + Cr2O3
Oksid se takođe formira dekompozicijom hromnih soli, kao što je hrom nitrat, ili egzotermnom dekompozicijom amonijum dihromata.
- (NH4)2Cr2O7 → Cr2O3 + N2 + 4 H2O
Reakcija ima nisku temperatura paljenja na manje od 200 °C, i ponekad se koristi u demonstracijama "vulkana".[6]
Reference [уреди]
- ^ а б „Eskolaite“. Webminerals Приступљено 6. 6. 2009.
- ^ J.E Greedan, (1994), Magnetic oxides in Encyclopedia of Inorganic chemistry R. Bruce King, Ed. John Wiley & Sons. ISBN 0471936200
- ^ A. F. Holleman and E. Wiberg "Inorganic Chemistry" Academic Press, 2001, New York. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ Nicholas Eastaugh, Tracey Chaplin, Ruth Siddall (2004). The pigment compendium: a dictionary of historical pigments. Butterworth-Heinemann. стр. 391. ISBN 0750657499.
- ^ Gerd Anger, Jost Halstenberg, Klaus Hochgeschwender, Christoph Scherhag, Ulrich Korallus, Herbert Knopf, Peter Schmidt, Manfred Ohlinger, "Chromium Compounds" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.
- ^ Ammonium dichromate volcano Retrieved 2009-06-06.
|
|||||
