Hydrobiidae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hydrobiidae
инвазивна врста Potamopyrgus antipodarum
инвазивна врста Potamopyrgus antipodarum
Систематика
царство: Animalia
тип: Mollusca
класа: Gastropoda
ред: Littorinimorpha
натпородица: Rissooidea
породица: Hydrobiidae
Stimpson, 1865
потфамилије[1]

Belgrandiinae de Stefani, 1877
Clenchiellinae D. W. Taylor, 1966
Hydrobiinae Stimpson, 1865
Islamiinae Radoman, 1973
Nymphophilinae D. W. Taylor, 1966
Pseudamnicolinae Radoman, 1977
Pyrgulinae Brusina, 1882 (1869)
Tateinae Thiele, 1925

Екологија таксона

Hydrobiidae је велика фамилија пужева из реда Littorinimorpha. Обухвата преко 100 родова[2] са око 1300 врста [3]. Фамилија је космополитског распрострањења, у слатким и бракичним водама.

Опис[уреди]

Hydrobiidae су врло ситни пужеви, са стандардном дужином љуштуре мањом од 8 mm[4]. Љуштура је увијена удесно (декстрално), већином глатка и без орнамената. Облик љуштуре је планаран до игличаст. Број завоја на љуштури је 2–8. Варијабилност љуштуре унутар врста је изражена, што отежава разликовање врста. Јасни карактери врста су често везани за радулу, оперкулум и пенис.

варијабилност љуштуре код врсте Mexipyrgus churinceanus

Глава, стопало, плашт, и утробна кеса су светло сиве до тамно љубичасте боје (услед присуства меланина). Врсте које насељавају подземне воде (троглобионти) су често без пигмената.

На глави се налазе симетричне главене тентакуле („рогови“), које су кончасте, са заобљеним врхом. Очи се налазе у основи ових тентакула. Радула је тениоглосатна, са више од 50 низова „зуба“. Централни „зуб“ је трапезоидног облика. На стопалу постоје само предње слузне жлезде, док задње нису присутне. Стопало се може увући у љуштуру.

Врсте ове фамилије су већином раздвојених полова (гонокористи). Код појединих, размножавање се може одигравати партеногенетски. Женке полажу јаја у заједничку опну (капсулу) на стаблима и листовима водених биљака, или рађају живе младе. Развиће врста које насељавају бракичне воде понекад садржи стадијум велигер ларве.

Систематика фамилије[уреди]

Фамилија Hydrobiidae садржи велики број врста, са малим бројем таксономских карактера услед ситног тела и упрошћене анатомије. Систематика фамилије је стога трпела доста промена од описа групе 1865. године до данас. Југословенски биолог Павле Радоман дао је велики допринос разумевању разноврсности фамилије и њеној систематици. Најопсежнији преглед фамилије дали су Кабат и Хершлер (1993)[4], где су јасно показали и полифилетску природу групе, доказану и каснијим молекуларно-генетичким истраживањима (Вилке и сарадници, 2001[5]).

Буше и Рокруа су 2005.[1] као засебне фамилије препознали Amnicolidae и Cochliopidae, а фамилију Hydrobiidae поделили на осам потфамилија:

Балканске Hydrobiidae[уреди]

Кабат и Хершлер [4] су дали и биогеографски преглед фамилије, као и списак родова којима су типске врсте описане са територија Балканског полуострва. Овде је пренет тај списак, по државама или географским областима.

Босна и Херцеговина: Dabriana, Dalmatella, Islamia, Marticia, Narentiana, Plagigeyeria, Sarajana, Zavalia.
Бугарска: Cavernisa, Insignia, Pontobelgrandiella.
Грчка: Clameia, Daphniola, Dianella, Graecamnicola, Graecoanatolica, Graecorientalia, Iraklimelania, Limnidia, Mikrogoniochilus, Pseudoislamia, Rhodopyrgula, Salakosia, Trichonia, Xestopyrguloides.
Далмација: Adriolitorea, Brusiniana, Cilgia, Lanzaia, Prososthenia.
Македонија: Naumia, Strugia, Zaumia.
Охридско језеро: Chilopyrgula, Dolapia, Ginaia, Gocea, Karevia, Lyhnidia, Macedopyrgula, Micropyrgula, Neofossarulus, Ochridopyrgula, Ohridohauffenia, Ohridohoratia, Ohridosturanya, Ohrigocea, Polinskiola, Pseudohoratia, Pyrgohydrobia, Rotondia, Trachyochridia, Xestopyrgula.
Преспанско језеро: Albaniana, Malaprespia, Parabythinella, Prespiana, Prespolitorea, Prespopyrgula.
Словенија: Banneina, Boleana, Charydrobia, Erythropomatiana, Hadziella, Kerkia, Lanzaiopsis, Mervicia, Neohoratia, Paladilhiopsis, Ptychotropis, Robicia, Sadleriana, Vrania, Vrazia.
Србија: Beogradica, Grossuana, Odontohydrobia, Terranigra.
Хрватска: Adrioinsulana, Baglivia, Bania, Costellina, Dalmatinella, Fossarulus, Gyromelania, Istriana, Lisinskia, Micromelania, Orygoceras, Rhaphica, Scalimelania, Staja, Vinodolia.
Црна Гора: Adriohydrobia, Anagastina, Antibaria, Bracenica, Orientalina, Saxurinator, Tacitiana.

Са других Викимедијиних пројеката :

Литература[уреди]

  1. ^ а б Bouchet, P., Rocroi, J.-P., Frýda, J., Hausdorf, B., Ponder, W., Valdés, Á., Warén, A. 2005. Classification and nomenclator of gastropod families. Malacologia: International Journal of Malacology 47 (1-2): 1–397.
  2. ^ Taylor, D.W., Sohl, N.F. 1962. An Outline of Gastropod Classification. Malacologia l(l):7-32.
  3. ^ Strong, E.E., Gargominy, O., Ponder, W.F., Bouchet, P. 2008. Global Diversity of Gastropods (Gastropoda; Mollusca) in Freshwater. Hydrobiologia 595: 149-166.
  4. ^ а б в Kabat, A.R., Hershler, R. 1993. The prosobranch snail family Hydrobiidae (Gastropoda: Rissooidea): review of classification and supraspecific taxa. Smithsonian Contributions to Zoology 547: 1-94.
  5. ^ Wilke, T., Davis, G. M., Falniowski, A., Giusti, F., Bodon, M., Szarowska M. 2001. Molecular systematics of Hydrobiidae (Mollusca: Gastropoda: Rissooidea): testing monophyly and phylogenetic relationships. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia 151 (1): 1–21.