Имплантологија
Имплантологија (орална имплантологија) је грана стоматологије која се бави уградњом зубних имплантата. Уобичајен назив за стоматолога или оралног хирурга, који се бави зубним имплантатима је имплантолог. Зубни имплантат је страно тело које се уграђује у вилицу и након одређеног времена ствара чврсту веза са кости. На имплантат се затим поставља круница или може да служи као носач моста или пак као сидриште протезе. Ове протетске надокнаде израђује зубни техничар.
Зубни имплантати[уреди | уреди извор]
Зубни имплантат пружа неколико предности у односу на друге могућности замене зуба. Осим што изгледају и функционишу попут природног зуба, имплантати замењују зубе без жртвовања суседних зуба. Наиме, у случају замене једног зуба мостом, потребно је избрусити суседне зубе. Имплантат ће помоћи у очувању алвеоларног гребена. Пошто је имплантат усађен у кост, он стимулише околну кост и у том случају не долази до ресорпције кости, која се јавља након вађења зуба. Модерни зубни имплантати се праве од чистог титанијума за разлику од ортопедије, где се користе легуре титанијума. Познато је да се титанијум понаша неутрално и да не узрокује никакве алергијске реакције. (биокомпатибилан материјал) Титанијум гради са кисеоником заштитни слој и зато га организам добро прихвата. То се назива остеоинтеграција. Нов правац који је поткрепљен бројним научним истраживањима јесу керамички, тачније цирконијумски дентални имплантати. Употребом ових имплантата тежи се елиминисању метала као материјала у стоматологији, као и бољој естетици.[1]
Уколико у горњој вилици дође до велике ресорпције (топљења) виличне кости, то отежава уградњу регуларних имплантата. Један од алтернативних начина уградње јесте уградња зигоматичних имплантата у комбинацији са класичним имплантатима. Зигоматични имплантати су шрафови дужине 35 до 55 милиметара који се шрафе у зигоматичну (јагодичну) кост. [2]
Замена једног зуба[уреди | уреди извор]
Предности замене једног зуба имплантатом су ти што се зуби око њега не морају брусити, као што је случај код моста. Зубно месо (периодонцијум) се налази у добром односу са круницом и вратом зуба при чему се стварају оптимални услови за одрживост имплантата.
Класификација[уреди | уреди извор]
Замена једног зуба зубним имплантатом је уведена у класификацију по Бринкману (Brinkmann), још 1973. год. под класу I. Затим је та класа преправљена на конференцији за имплантологе 200. Тада су уведена и следећа правила: у горњој вилици се до четири недостајућа секутића могу заменити са четири имплантата. У доњој вилици се при четири недостајућа секутића могу уградити само два имплантата. За премоларе или моларе се препоручује замена једног зуба једним имплантатом.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ admin (2024-04-09). „Vrste implantata za zube”. Dr Cvijetinović (на језику: српски). Приступљено 2024-04-11.
- ^ Nikola (2023-12-01). „Ugradnja zigomatičnih implanata || Dental implant expert - Implanti”. Dental Implant Expert (на језику: српски). Приступљено 2023-12-30.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Informationsportal für Patienten und Ärzte, großes Patientenforum (језик: немачки)
- Patienteninformationsportal rund um die orale Implantologie (језик: немачки)
- Grenzen der Zahnimplantologie: Herz-, Kreislauferkrankungen, Blutgerinnung, Diabetes mellitus - Initiative proDente e.V. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2007) (језик: немачки)
- Холандско удружење имплантолога (језик: холандски)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
