Indol-3-buterna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Indol-3-buterna kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi indol-3-butirna kiselina
3-indolbutirna kiselina
indolbutirna kiselina
IBA
Identifikacija
CAS registarski broj 133-32-4 YesY
ChemSpider[1] 8298 YesY
DrugBank DB02740
KEGG[2] C11284
ChEBI 33070
ChEMBL[3] CHEMBL582878 YesY
RTECS NL5250000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C12H13NO2
Molarna masa 203.24 g mol−1
Agregatno stanje beli ili bledo žuti kristali
Gustina 1,252 g/cm3
Tačka topljenja

125 °C, 398 K, 257 °F

Tačka ključanja

razlaže se

Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) Oxford MSDS
R-oznake R25 R36/37/38
S-oznake S26 S28 S36/37/39 S38 S45
Tačka paljenja 211.8°C
Srodna jedinjenja
Srodne materije auksin
indol-3-sirćetna kiselina

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Indol-3-buterna kiselina (1H-Indol-3-butanoinska kiselina, IBA) je bela ili bledo žuta kristalna materija, sa molekulskom formulom C12H13NO2. Ona se topi na 125 °C pri atmosferskom pritisku i razlaže se pre ključanja. IBA je biljni hormon iz auksinske familije i sastojak mnogih poljoprivrednih prozvoda za ožiljavanje biljaka.

Ovo jedinjenje je izolovano iz lišća i semena kukuruza i drugih vrsta. Ono se isto tako može ekstrahovati iz roda biljaka Salix (Vrba).[4]

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  4. ^ William. G.Hopkins(1999). Introduction to Plant Physiology. John Wiley and Sons. ISBN 0-471-19281-3

Spoljašnje veze[уреди]