Inozinska kiselina

Inozinska kiselina
IUPAC ime	5'-inozinska kiselina
Drugi nazivi	IMP hipoksantinski ribotid
Identifikacija
CAS registarski broj	131-99-7 Y
PubHem	8582
HemPauk	8264 Y
MeSH	Inosine+monophosphate
ChEBI	17202
SMILES	O=C3/N=C\Nc1c3ncn1[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H]2O)COP(=O)(O)O
InChI	1/C10H13N4O8P/c15-6-4(1-21-23(18,19)20)22-10(7(6)16)14-3-13-5-8(14)11-2-12-9(5)17/h2-4,6-7,10,15-16H,1H2,(H,11,12,17)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1
Својства
Молекулска формула	C10H13N4O8P
Моларна маса	348,206 g/mol
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Inozinska kiselina (inozin monofosfat, IMP) je nukleotidni monofosfat. Inozinska kiselina je važna u metabolizmu. Ona je ribonukleotid hipoksantina i prvi nukleotid koji se formira tokom sinteze purina. Ona se formira putem deaminacije adenozin monofosfata, i hidrolize iz inozina. IMP je ribonukleozidni monofosfatni intermedijar u purinskom metabolizmu.

Važni derivati inozinske kiseline su purinski nukleotidi nađeni u nukleinskim kiselinama i adenozin trifosfat, koji se koristi za čuvanje hemijske energije u mišićima i drugim tkivima.

U prehrambenoj industriji, inozinska kiselina i njene soli, poput dinatrijum inozinata se često koriste kao pojačavači ukusa.

Literatura

• Berg, Jeremy M.; Bioquímica; Editorial Reverté; 6ena edició; Barcelona 2007.
• Nelson, David L.; Principles of biochemistry; Editorial W.H Freeman and Company; 4th edition; New York 2005.

Vidi još

• Tioinozinska kiselina