Isa Boljetinac

Из Википедије, слободне енциклопедије
Isa Boljetinac 1914.

Isa Boljetinac (alb. Isa Boletini, pravo ime Isa Šalja[тражи се извор од 04. 2010.]; rođen 15. januara 1864. u selu Boljetinu, kod Zvečana — umro 23. januara 1916. u Podgorici)[1], Albanac, jedna od vodećih ličnosti gerilske borbe protiv vlasti Osmanskog carstva, Srbije i Crne Gore.

Godine 1878. pridružio se Prizrenskoj ligi sa samo 14 godina. Učestvovao je u bici kod Slivova aprila 1881. protiv otomanskog ekspedicionog korpusa za likvidaciju Lige.

Kada je Rusija otvorila konzularno predstavništvo u Mitrovici 7. maja 1902. godine i za konzula postavila Grigorija Ščerbina, Isa Boljetinac je zapretio da će biti zapaljena svaka srpska kuća, koja bude sarađivala sa konzulatom. Ruski konzul nije mogao da dođe u Mitrovicu dok Porta nije pozvala Isu u Istanbul.[2]

Zbog sukoba sa Portom Isa Boljetinac je 1903. deportovan u Istanbul, gde je ostao do 1906. godine. Kada je 1908. došao u sukob sa mladoturskim režimom, odmetnuo se. Od 1910. sprovodi gerilske akcije protiv vlasti Osmanskog carstva. Postoje navodi o tome da je učestvovao u otimanju zemljišta koje je pripadalo manastiru Visoki Dečani a čija je vrednost bila procenjena na oko 6.000 turskih lira. [3] Učestvovao je 28. novembra 1912. u deklarisanju nezavisnosti Albanije u Valoni. Zajedno sa Ismailom Ćemalijem prisustvovao je konferenciji u Londonu[тражи се извор од 03. 2011.] 1913, koja je završena potpisivanjem Londonskog ugovora o miru kojim je formirana država Albanija. Boljetinac je ostao u Albaniji dok princ Vilhelm od Vida nije napustio zemlju, nakon čega se vratio na Kosovo i Metohiju.

Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Boljetinac je predvodio albanski gerilski pokret (kačaci) u borbi protiv vojski Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore a zatim i vojski Austrougarske i Bugarske [4]. U januaru 1916. ubijen je od crnogorskih vojnih vlasti u Podgorici, osumnjičen da je u dosluhu sa Austrijancima. [5]

Godine 2004. Ibrahim Rugova dodelio mu je orden Heroja Kosova. Osnovna Škola u Orahovcu nosi njegovo ime a u njegovom rodnom mestu postoji "Memorijalni kompleks Isa Boljetinac". Isin sin, Bujazit Boljetinac je tokom Drugog svetskog rata učestvovao u borbama protiv pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini na teritoriji Novog Pazara. [6]

Literatura[уреди]

  • Skënder Luarasi: Isa Boletini, Tirana 1972. (alb.)
  • Fatmira Musaj: Isa Boletini. 1864-1916, Tirana 1987. (alb.)
  • Isa Boletini dhe koha e tij / red. Fehmi Rexhepi, Prishtinë 1998. (alb.)

Reference[уреди]

  1. ^ „A Biographical Dictionary of Albanian History“, Robert Elsie, str. 46, ISBN 1780764316, 2012, pristup 22.6.2013
  2. ^ Срђан СЛОВИЋ: Косово и Метохија од 1900. године до почетка Првог светског рата, strana 281
  3. ^ Politika, tekst objavljen 25. jula 1910. godine a ponovo objavljeno 25. jula 2010. godine u rubrici listajući politiku
  4. ^ Robert Elsie, Historical dictionary of Kosova, Azem Galica
  5. ^ Enciklopedija Jugoslavije JLZ Zagreb 1982. tom 2 str 54.
  6. ^ [1] Harun Crnovršević i Nuro Sadiković u tekstu o Aćifu Hadžiahmetoviću (poznatijim kao Aćif efendija) „Sinovi Sandžaka“ objavljenom na internet sajtu Bošnjaci.net

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Isa Boljetinac