Istorija World Wide Web-a

Из Википедије, слободне енциклопедије
Danas, Veb i Internet omogućavaju povezanost sa bilo kog mesta na zemlji-čak i sa brodova na moru i u svemiru.

World Wide Web (“WWW” ili jednostavno “Veb”) je globalno informaciono sredstvo koje korisnici mogu da čitaju i pišu preko računara povezanih na Intenet. Pojam se često pogrešno koristi kao sinonim za sam Internet, medjutim Veb je samo servis koji posluje preko Interneta, kao na primer elektronska pošta. Istorija interneta datira znatno dalje od istorije World Wide Web-a.

Hipertekstualni deo Veb-a ima posebno zapetljanu intelektualnu istoriju; značajne uticaje i preteče kao što su Vanevar Bušov Memex,[1] IBM-ov generalizovani jezik za označavanje (IBM’s Generalized Markup Language)[2] i Ted Nelsonov projekat Xanadu.[1]

1979-1991: Razvoj World Wide Web-a[уреди]

"Avgusta, 1984-te napisao sam predlog lideru SW grupe, Les Robertsonu, da u uspostavljanju pilot projekta instaliraju i procene TCP/IP protokole na nekim ključnim ne-Unix mašinama u CERN-u… Do 1990. godine CERN je postao najveća Internet lokacija u Evropi...Ključni rezultat svih ovih dešavanja bio je taj što je do 1989. Internet postrojenje u CERN-u bilo spremno da postane medijum u kome bi Tim Berners-Li kreirao World Wide Web sa istinski vizionarskom idejom..."

Ben Segal. Kratka istorija protokola Internet-a, u CERN-u, April 1995. [3]

NeXTcube koju je koristio Tim Berners-Li u CERN-u postala je prvi Veb server

Godine 1980, Tim Berners-Li, nezavisni preduzimač Evropske Organizacije za Nuklearna Istraživanja (CERN), Švajcarska, je napravio ENQUIRE, koji je predstavljao ličnu bazu podataka ljudi i softverskih modela, ali je takodje predstavljao način “igranja” sa hipertekstom; svaka nova strana informacija u ENQUIRE-u je morala biti povezana (linkovana) sa već postojećom stranom.

Godine 1984. Berners-Li se vraća u CERN, i razmatra svoje probleme prezentacije informacija: fizičarima širom sveta je bilo potrebno da dele podatke, i bez običnih mašina, i bez obične prezentacije softvera. Marta 1989. je napisao predlog za “ogromnu hipertekstualnu bazu podataka sa otkucanim vezama”, koji je privukao vrlo malo pažnje. Njegov šef, Majk Sendal, je ohrabrivao Bernersa da počne sa implementacijom sopstvenog sistema na nedavno obnovljenoj NeXT radnoj stanici. Imao je u obzir nekoliko imena , uključujući i Informacione mreže (Information mesh), Informacioni rudnik, (The Information Mine, skraćenica TIM, koja može da se shvati i kao akronim Tim Berners-Li, zbog čega je ovaj predlog bio odbijen), ili Rudnik informacija (Mine of Information, takodje odbijeni predlog jer skraćenica može da se shvati kao reč “mene” na francuskom, MOI), da bi na kraju izabrao World Wide Web (Svetska mreža).

Robert Kajo, Žan-Fransoa Abramatik i Tim Berners-Li na 10-togodišnjici WWW Konzorcijuma.

Našao je entuzijastičnog saradnika Roberta Kaja, koji je ponovo napisao predlog (objavljen 12. Novembra, 1990.) i tražio sredstva u CERN-u. Berners-Li i Kajo su Septembra 1990, predstavili svoje ideje o Hipertekstualnoj tehnologiji na Evropskoj Konferenciji, ali nisu naišli na proizvodjače koji bi mogli da poštuju njihovu viziju o spajanju hiperteksta sa Internetom.

Do Božića 1990, Berners-Li je napravio sve neophodne alate koji bi oživeli Veb: HyperText Transfer Protocol (HTTP)0.9, HyperText Markup Language (HTML), prvi Veb pretraživač (nazvan WorldWideWeb, koji je bio takodje i Veb editor), prvi HTTP server softver (kasnije poznat kao CERN httpd), prvi veb server <http://info.cern.ch>, i prve Veb stranice koje opisuju sam projekat. Pretraživač je mogao da pristupi Usenet diskusionim grupama kao i FTP fajlovima. Međutim, mogao je da se pokrene jedino na NeXT-u; Nikola Pelov je zbog toga kreirao Line Mode Browser, jednostavan tekstualni pretraživač, koji je mogao da se pokrene na skoro svakom računaru.

Prema rečima Tima Bernersa, Veb je uglavnom izumeo u Zgradi 31 u CERN-u (46°13′57″N 6°02′42″E / 46.2325, 6.0450 (CERN Building 31, Birthplace of the World Wide Web)), ali takodje i kod kuće, tačnije u jednoj kući u Francuskoj i drugoj u Švajcarskoj, u kojima je živeo tokom tog perioda.

Avgusta 6-og, 1991, Berners-Li je objavio kratak rezime Worl Wide Web projekta na alt.hypertext diskusionoj grupi.[4] Berners-Lee posted a short summary of the World Wide Web project on the alt.hypertext newsgroup.[5] Ovaj datum je takodje označio i debi Veba kao javno dostupnog servisa na Internetu.

Projekat Svetske mreže (WWW) teži ka tome da dozvoli da postoje sve veze za bilo koju informaciju bilo gde. [...] WWW projekat je počeo da dopušta fizičarima da dele podatke, vesti, i dokumentaciju.Veoma smo zainteresovani u širenju mreže, i u širenju servera mrežnih prolaza za ostale podatke. Saradnici dobrodošli!-prva poruka Tima Bernersa.

Pol Kunz, sa Stanfordskog Linearnog Akceleratornog Centra (Stanford Linear Accelerator Center) je posetio CERN septembra 1991, i bio je oduševljen Veb-om. On je doneo nazad NeXT-ov softver SLAC-u., gde ga je bibliotekar Louise Addis prilagodio VM/CMS operativnom sistemu na IBM-ovom mainframe-u, i uspeo da prikaže SLAC-ov katalog dokumenata koji su se nalazili na mreži; ovo je bio prvi veb server koji se nalazio van Evrope, i prvi veb server u Severnoj Americi.[6]

Jedan od doprinosa Veb-u je bio i bend Les Horribles Cernettes (The Horrible CERN Girls ili na srpskom Užasne CERN-ove Devojke), jer se smatra da su njihove promotivne slike bile jedne od prvih pet slika na Veb-u.[7]

1992-1995: Rast WWW[уреди]

Kako je stvoren u CERN-u, usvojitelji Svetske Mreže su primarno bili univerzitetski naučnici ili fizičari koji su radili u laboratorijama kao što su Fermilab i SLAC. Do januara 1993, je bilo pedeset Veb servera širom sveta, a do oktobra 1993. ih je bilo preko pet stotina.

Rani sajtovi izmešali su linkove za HTTP i, tada popularni, Gofer protokol koji je omogućavao pristup sadžaju kroz hipertekstualne menije, a ne kroz HTML fajlove. Raniji Veb korisnici su upravljali ili označavanjem popularnih strana, kao što je Berner-Lijev prvi sajt http://info.cern.ch/ , ili konsultovanjem ažuriranih lista, kao što je NCSA “What's New” strana. Neki sajtovi su takođe bili indeksirani od strane WAIS, omogućavajući korisnicima da podnesu pretrage punog teksta, sličnih mogućnosti kao što su kasnije pružali pretraživači.

I dalje nije bio dostupan grafički pregledač za računare pored NeXT-a. O ovom nedostatku se diskutovalo januara 1992. i ispunjeno je u aprilu 1992. sa izlaskom Erwisa, aplikacije razvijene na Helsinki Univerzitetu za tehnologiju, i u maju od strane ViolaWWW, kreirane od strane Pei-Yuan Wei, koja je uključivala i dodatne mogućnosti kao što su ugrađena grafika, skriptovanje, i animacija. ViolaWWW je prvobitno bila aplikacija za HyperCard. Oba programa izvršavana su na X Windows System za Unix.

Studenti Univerziteta u Kanzasu, prilagodili su postojeći tekstualni hipertekst pretraživač, Lynx, da pristupa mreži. Lynx je bio dostupan za Unix i DOS, i neki Veb dizajneri, koji nisu bili oduševljeni grafikom Veb sajtova, stajali su iza toga da sajt kome se nije moglo pristupiti preko Lynxa nije bio vredan posete.

Rani pregledači[уреди]

Preokret za Svetsku mrežu bilo je predstavljanje Mosaic pregledača Veba 1993.,[8] koji je bio grafički pregledač razvijen od strane tima vodjenog Mark Andersenom na Univerziteu u Ilinoisu u Nacionalnom Centru za aplikacije za super računanje (NCSA).[9] Finansiranje za Mosaic došlo je od strane Inicijative za računanje i komunikaciju visokih performansi, programa za finansiranje koji je inicijativa Akta za računanje i komunikaciju visokih performansi iz 1992, tadašnjeg senatora Al Gora, takodje poznat i kao Gorov Račun.[10]

Prvom Mosaic pregledaču nedostajalo je “dugme nazad”, mogućnost predložena 1992-3. od strane iste osobe koja je izumela koncept tekstualnih dokumenata koji su mogli da se klikću. Zahtev je poslat iz Univerziteta u Teksasu. Pregledač je trebalo da bude i editor, a ne samo jednostavni prikazivač, ali da radi sa kompjuterski generisanim hipertekst listama, nazvanim “pretraživačke mašine”.

Poreklo Mosaica je iz 1992. U novembru 1993, NCSA i Univerzitet u Ilinoisu (UIUC) utvrdili su Veb sajt. U decembru 1992, Andersen i Erik Bina, studenti koji su pohađali Univerzitet u Ilionisu i radili za NCSA, počeli su rad na Mosaiku. Oni su objavili X Window pretraživač februara 1993. Dostigao je popularnost zbog jake podrške integrisane multimedije i jako brzog odgovora autora na prijavljene bagove i preporuke od strane korisnika.

Prvi pregledač za Microsoft Windows bio je Cello, napisan od strane Tomasa R. Brusa u Kornel školi prava, da bi obezbedio legalnu informaciju, pošto je više advokata imalo pristup Windowsu nego Unixu. Cello je objavljen juna 1993. NCSA je objavila MacMosaic i WinMosaic avgusta te iste godine.

Nakon diplomiranja na UIUC-u, Andersen i Džejms H. Klark, osnivač Silikon Grafike, upoznali su se i formirali Kompaniju za Mosaic Komunikaciju da proizvode Mosaic pregledač komercijalno. Kasnije kompanija menja ime u Netscape, a pregledač je nadalje nosio naziv Netscape Navigator.

Veb organizacija[уреди]

Maja 1994, prvu Internacionalnu WWW Konferenciju , je organizovao Robert Kajo[11][12] u CERN-u;[13] kasnije je postala tradicija i konferencija se održava svake godine. Aprila 1993, CERN se složio da svako slobodno može da koristi Veb protokol i kod; ovo je delom bila uznemirena reakcija izazvana obaveštenjem Univerziteta u Minesoti da će početi sa naplaćivanjem licenci za implementaciju Goferovog protokola (Gopher protocol) .

Septembra 1994, Berners-Li je osnovao World Web Consortium (W3C) na Institutu Tehnologije u Masačusetsu, podržan od strane DARPA i Evropske Komisije. Činile su ga različite kompanije koje su težile ka tome da stvore standarde i preporuke, kako bi poboljšali kvalitet Veb-a. Berners-Li je napravio Veb takvim da bude pristupačan svima, bez patenta i bez plaćanja. W3C je odlučio da njegovi standardi moraju da budu bazirani na besplatnoj tehnologiji, tako da svako može lako da ih usvoji.

Do kraja 1994, dok je ukupan broj veb sajtova bio sitan u odnosu na današnje standarde, mnogi značajni sajtovi su već bili aktivni, mnogi od njih su preteče ili inspirativni primeri današnjih najpopularnijih servisa.

1996-1998: Komercijalizacija WWW[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Veb marketing

Do 1996. je postalo očigledno mnogim javnim kompanijama koje su se bavile trgovinom, da prisustvo javnog Veb-a više nije opciono. Iako su u početku ljudi uglavnom videli samo prednosti slobodnog objavljivanja i prednosti pristupa informacijama širom sveta, povećanje poznavanja dvostrane komunikacije preko „Veb-a“ samo je vodila do moguće direktne trgovine bazirane na Veb-u (e-commerce) i do trenutnih komunikacionih grupa širom sveta. Sve više Tačka-kom kompanija (dotcoms), koje su prikazivale svoje proizvode na hipertekstualnim stranicama, su dodate u Veb.

1999-2001: “Tačka – kom“ uspon i krah[уреди]

Niske kamatne stope 1998-99. omogućile su porast start-up kompanija. Iako je određeni broj ovih preduzetnika imao realistične planove i administrativne sposobnosti, većini njih su ove osobine nedostajale, ali su mogli da prodaju ideje investitorima zbog novine tačka-kom koncepta. Istorijski, tačka-kom uspon može se smatrati sličnim mnogim ostalim tehnološki-inspirisanim usponima u prošlosti, uključujući železnice 1840-tih, automobile u ranom 20. veku, radio 1920-tih, televiziju 1940-tih, tranzistore 1950-tih, time-sharing kod računara 1960-tih, i kućni računari i biotehnologija ranih 1980-tih. Ali 2001. mnoge start-up kompanije su ostale bez posla nakon što nisu uspele da ostvare profit. Mnoge druge su ipak opstale i napredovale početkom 21. veka. Mnoge kompanije koje su počele sa online trgovinom razvile su se i postale jako profitabilne. Konvencionalniji trgovci su videli u online tehnologiji i poznavanju robe kao dodatni profitabilni izvor prihoda. Neka online prodajna mesta koja su se bavila zabavom i vestima brzo su potrošila svoj izvorni kapital i propala, dok su neka istrajala i vremenom postala ekonomski stabilna. Tradicionalni mediji (npr. izdavači novina), takođe su u Vebu videli korisni i profitabilni dodatni kanal za distribuciju sadržaja, i za stvaranje dodatnog prihoda od reklama. Sajtovi koji su preživeli i vremenom napredovali imali su dve zajedničke stvari: zvučni poslovni plan i mesto na tržištu koje je bilo, ako ne jedinstveno, onda naročito dobro definisano.

2002-danas: Veb postaje sveprisutan[уреди]

Kao posledica ovih dešavanja, telekomunikacione kompanije imale su veliki deo viška kapaciteta kad su mnogi Internet poslovni klijenti doživeli neuspeh. To, plus tekuće investicije u lokalnu ćelijsku infrastrukturu držale su naplate za povezivanje nisko, i pomogle da Internet povezivanje velike brzine bude još pristupačnije. Tokom ovog vremena, mnoge kompanije koje su uspele u razvijanju poslovnog modela doprinele su da Veb postane još neodoljivije iskustvo. One su uključile online rezervaciju avionskih karata, Google pretraživačku mašinu i profitabilni pristup pojednostavljenom reklamiranju, baziranom na ključnim rečima, kao i e-bay uradi sam aukcijski sajt i Amazon.com online robna kuća. Ova nova era izrodila je društvene mreže, kao što su MySpace i Facebook, koje, iako nisu bile popularne na početku, jako brzo su dobile priznanje i postale veliki deo mladalačke kulture

Web 2.0[уреди]

Početkom 2002. godine, nove ad hoc ideje za deljenje i razmenu sadržaja, kao što su Weblogs i RSS, jako brzo su bile prihvaćene na Vebu. Od ovog novog modela razmene informacija, primarno sa korisnički editovanim i generisanim sajtovima, postao je Web 2.0. Web 2.0 uspeh video je mnogo novih uslužno orijentisanih keteringa, u novi, demokratizovani Veb. Neki veruju da će biti praćen potpunom realizacijom Semantičkog Veba. Tim Berners Li je prvi put izrazio viziju Semantičkog Veba na sledeći način:[14]

Ja imam san za Veb da postane sposoban da analizira sve podatke na Vebu: sadržaj, veze, transakcije između ljudi i računara. 'Semantički Veb', koji bi trebalo da ovo omogući, tek treba da nastane, ali kad se to desi, svakodnevnim mehanizmima razmene, birokratije i naših dnevnih života, upravljaće mašine koje pričaju sa mašinama. 'Inteligenti agenti', koje su ljudi želeli godinama, konačno će se materijalizovati.

Tim Berners-Li, 1999

Kao što se moglo predvideti, Veb je postao lakši za upite, dostigao viši stepen korisnosti, i skinuvši svoju ezoteričnu reputaciju, dostigao je smisao za organizaciju i jednostavnost, što je sklonilo branu i uvelo u period brze popularizacije. Novi sajtovi kao Vikipedija i njeni sestrinski projekti, dokazali su revolucionarnost u izvršavanju koncepta editovanja sadržaja od strane korisnika. Tri bivša PayPal zaposlenika, 2005. godine, formirali su sajt za gledanje video snimaka, nazvan YouTube. Samo godinu dana kasnije, dokazano je da je YouTube sajt koji je najbrže dostigao popularnost u istoriji, i čak započeo novi koncept postavljanja sadržaja od strane korisnika u značajnim događajima, kao što su CNN-YouTube Predsedničke Debate.

Popularnost YouTube-a, Facebook-a itd., u kombinaciji sa povećanjem dostupnosti i pristupačnosti konekcije visoke brzine doprinelo je da video sadržaj postane uobičajen u većoj meri za sve vrste sajtova. Mnogi sajtovi omogućavaju da se njihovi video snimci sa lakoćom ubacuju u ostale sajtove bez plaćanja i traženja dozvole.

Ova kombinacija korisnički editovanog i kreiranog sadržaja, i lakoća njegovog deljenja, na primer kroz umetanje video snimaka i RSS dodataka, vodila je do mnogih sajtova sa tipičnim “Web 2.0” osećajem. Oni su imali članke sa ubačenim video snimcima, komentare korisnika ispod, i RSS dodatke sa strane koji su izlistavali najnovije članke sa drugih sajtova.

U nastavku, širenje Veba okrenuto je povezivanju uređaja na Internet. Kako je Internet konekcija postala sveprisutna, proizvođači su počeli da povećavaju kompjutersku snagu svojih uređaja da bi dobili na kapacitetu i korisnosti. Kroz Internet konekciju, proizvođači su sada u mogućnosti da imaju interakciju sa uređajima koje su prodali svojim kupcima, dok su oni u mogućnosti da komuniciraju sa proizvođačima (i ostalim dobavljačima) da bi pristupili novom sadržaju.

Uz veru u ideju i sveprisutnost Veba, “Web 2.0” našao je mesto u globalnom Engleskom leksikonu. Global Language Monitor ga je 10. juna 2009. godine deklarisao kao milionitu englesku reč.[15]

Pogledati takođe[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ а б Berners-Lee, Tim. „Frequently asked questions - Start of the web: Influences“. World Wide Web Consortium Приступљено 22. 7. 2010.. 
  2. ^ Berners-Lee, Tim. „Frequently asked questions - Why the //, #, etc?“. World Wide Web Consortium Приступљено 22. 7. 2010.. 
  3. ^ A Short History of Internet Protocols at CERN by Ben Segal. 1995
  4. ^ How the web went world wide, Mark Ward, Technology Correspondent, BBC News. Retrieved 24 January 2011
  5. ^ Berners-Lee, Tim. „Qualifiers on Hypertext links... - alt.hypertext“ Приступљено 11. 7. 2012.. 
  6. ^ Tim Berners-Lee, Weaving the Web, HarperCollins, 2000, pp. 46
  7. ^ Heather McCabe (9. 2. 1999.). „Grrl Geeks Rock Out“. Wired magazine. 
  8. ^ Mosaic Web Browser History – NCSA, Marc Andreessen, Eric Bina
  9. ^ NCSA Mosaic – September 10, 1993 Demo
  10. ^ Vice President Al Gore's ENIAC Anniversary Speech.
  11. ^ Robert Cailliau (21. 7. 2010.). „A Short History of the Web“. NetValley Приступљено 21. 7. 2010.. 
  12. ^ Tim Berners-Lee. „Frequently asked questions - Robert Cailliau's role“. World Wide Web Consortium Приступљено 22. 7. 2010.. 
  13. ^ „IW3C2 - Past and Future Conferences“. International World Wide Web Conferences Steering Committee. 2. 5. 2010. Приступљено 16. 5. 2010.. 
  14. ^ Berners-Lee, Tim; Fischetti, Mark (1999). Weaving the Web. HarperSanFrancisco. chapter 12. ISBN 978-0-06-251587-2. 
  15. ^ "'Millionth English Word' declared". NEWS.BBC.co.uk

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]