Izobuterna kiselina
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
2-Metilpropanoinska kiselina
| |||
| Drugi nazivi
Izobutirna kiselina
2-Metilpropionska kiselina />Izobutanoinska kiselina | |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.001.087 | ||
| KEGG[2] | |||
| UNII | |||
| |||
| Svojstva | |||
| C4H8O2 | |||
| Molarna masa | 88,11 g/mol | ||
| Gustina | 0,9697 g/cm3 na 0 °C | ||
| Tačka topljenja | −47 °C (−53 °F; 226 K) | ||
| Tačka ključanja | 155 °C (311 °F; 428 K) | ||
| Kiselost (pKa) | 4,86[3] | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Izobuterna kiselina (2-metilpropanoinska kiselina) je karboksilna kiselina sa strukturnom formulom (CH3)2-CH-COOH. Ona je prisutna u slobodnom stanju u rogaču (Ceratonia siliqua) i u korenu Arnica dulcis, i kao etil estar u krotonskom ulju.
Izobutirna kiselina je izomer n-buterne kiseline. One imaju istu hemijsku formulu C4H8 O2 ali različitu strukturu.
Produkcija[уреди | уреди извор]
Izobutirna kiselina se može veštački pripremiti hidrolizom izobutironitrila sa alkalijama, oksidacijom izobutanola kalijum dihromatom i sumpornom kiselinom,[4] ili dejstvom natrijum amalgama na metakrilnu kiselinu. On je tečnost donekle neprijatnog mirisa, koja ključa na 155 °C. Njena specifična težina je 0.9697 (0 °C). Pri zagrevanju sa hromnom kiselinom na 140 °C, ona daje ugljen-dioksid i aceton. Alkalni kalijum permanganat je oksiduje do α-hidroksiizobuterne kiseline, (CH3)2-C(OH)-COOH. Njene soli su rastvornije u vodi od soli buterne kiseline.
Biološka produkcija[уреди | уреди извор]
Izobuterna kiselina se takođe može industrijski proizvesti koristeći modifikovane bakterije i šećerni supstrat.[5]
Izobuterna kiselina je zadržano trivijalno ime u IUPAC pravilima.[6]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. стр. 5039. ISBN 091191028X. </noinclude>
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Bjerrum, J., et al. Stability Constants, Chemical Society, London, 1958.
- ^ I. Pierre and E. Puchot (1873). „New Studies on Valerianic Acid and its Preparation on a Large Scale”. Ann. de chim. et de phys. 28: 366.
- ^ „Biological pathways to produce methacrylate”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 09. 10. 2012.
- ^ IUPAC, A Guide to IUPAC Nomenclature of Organic Compounds (the Blue Book); Oxford: Blackwell Science (1993). ISBN 0-632-03488-2. Online edition: "Recommendation R-R-9.1.".
