Izopropil alkohol
| Izopropil alkohol | |
|---|---|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
|
propan-2-ol |
|
| Drugi nazivi | 2-propanol, izopropanol, izopropil alkohol, iPrOH |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 67-63-0  |
| PubHem | 3776 |
| HemPauk | 3644 |
| KEGG | |
| ChEBI | 17824 |
| RTECS | NT8050000 |
| SMILES |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C3H8O |
| Molarna masa | 60.1 g mol−1 |
| Agregatno stanje | bezbojna tečnost |
| Gustina | 0.786 g/cm3 (20 °C) |
| Tačka topljenja |
−89 °C, 184 K, -128 °F |
| Tačka ključanja |
82.5 °C, 356 K, 181 °F |
| Rastvorljivost u vodi | meša se |
| Rastvorljivost | meša se sa benzenom, hloroformom, etanolom, etrom, glicerinom rastvoran je u acetonu nerastvoran je u slanim rastvorima |
| pKa | 16.5 |
| Indeks refrakcije (nD) | 1.3776 |
| Viskoznost | 2.86 cP na 15 °C 1.96 cP na 25 °C[1] 1.77 cP na 30 °C Za 187K-500K, viskozitet (cP) = 10^(-0.7009+(8.4150E+02/T)+(-8.6068E-03*T)+(8.2964E-06*(T^2))) (Temp u K)[1] |
| Dipolni moment | 1.66 D (gas) |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | External MSDS |
| Opasnost u toku rada | Zapaljiv |
| NFPA 704 |
 3
1
0
|
| R-oznake | R11 R36 R67 |
| S-oznake | S7 S16 S24 S25 S26 |
| Tačka paljenja | 11.7 °C (otvorena posuda) 13 °C (zatvorena posuda) |
| Tačka spontanog paljenja | 399 °C |
| LD50 | 5050 mg/kg (pacov, oralno)[2] |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodne materije: alkoholi | 1-Propanol, Etanol, 2-Butanol |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Izopropil alkohol (Izopropanol, propan-2-ol, 2-propanol, IPA) je ime hemijskog jedinjenja sa molekulskom formulom C3H8O. On je bezbojna, zapaljiva materija jakog mirisa. On je najjednostavniji primer sekundarnih alkohola, kod kojih je alkoholni ugljenik vezan za dva druga ugljenika, (CH3)2CHOH. On je strukturni izomer propanola.
[уреди] Osobine
Izopropil alkohol se može oksidovati do acetona. To se može postići koristeći oksidacine agense kao što je hromna kiselina, ili putem dehidrogenacije izopropil alkohola nad zagrejanim bakarnim katalizatorom:
Izopropil alkohol se često koristi kao rastvarač i izvor hidrida. Izopropil alkohol se može konvertovati u 2-bromopropan koristeći fosfor tribromid, ili dehidrisan do propena zagrevanjem sa sumpornom kiselinom.
Poput većine alkohola, izopropil alkohol reaguje sa aktivnim metalima kao što je kalijum do formira alkokside, koji se nazivaju izopropoksidi. Reakcija sa aluminijumom (inicirana tragovima žive) se koristi za pripremu katalizatora aluminijum izopropoksid.[3]
[уреди] Literatura
- ^ а б Yaws, C.L. (1999). Chemical Properties Handbook. McGraw-Hill. ISBN 0070734011.
- ^ Record of Isopropyl alcohol in the GESTIS Substance Database from the Institute for Occupational Safety and Health , accessed on October 22, 2010
- ^ Young, W.; Hartung, W.; Crossley, F. (1936). „Reduction of Aldehydes with Aluminum Isopropoxide“. J. Am. Chem. Soc. 58: 100–2. DOI:10.1021/ja01292a033.
[уреди] Spoljašnje veze
|
|||||||||||||||||
