Jујуба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јујуба
Јујубе
Јујубе
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rhamnaceae
род: Ziziphus
врста: Z. zizyphus
Екологија таксона
Ziziphus zizyphus

Јујуба (лат.: Ziziphus zizyphus), позната je још као кинеска урма и чичимак .[1] По броју стабала најбројније je воће у Кини. Узгаја се широм Азије, на Медитерану, као и у САД у новије време.


Верује се да је порекло јујубе из Северне Африке и Сирије, и да је потом однето у Кину и Индију, где се гаји више од 4000 година. Римљани су је назвали "Ziziphum".

Опис[уреди]

Плоча из књиге Flora de Filipinas

Јујуба је грмолика биљка или мање стабло висине до 5 м а са густом крошњом и повијеним гранама. На гранама се налази велики број оштрог трња и мање, гранчице дуге до 25 цм и благо наоштрени листови. Плодови су јајасти и облика маслине, као недозрели су светле зелене боје. У септембру почињу да мењају боју, лагано жуте, а затим попримају јарку црвено-смеђу па онда браон боју када сазру. Крајем септембра и почетком октобра плодови се беру и употребљавају. Пријатног је слатко-киселог окуша, a у средини је тврда коштица.

Узгој јујубе[уреди]

Јујуба расте у топлим крајевима, а одликује се великом отпорношћу на температурне промене, тако лети може да издржи и преко 40 °C и сушу, а када одбаци своје гранчице, постаје врло отпорна и на хладноћу, зими подноси температуру и до -25 °C.


Употреба[уреди]

Плод се једе сиров, те деломично или потпуно осушен. Такође, од плодова јујубе се праве џемови, сокови и ракија на бази лозоваче. Плод се препоручује због високог садржаја корисних састојака и витамина Ц и за снижење крвног притиска. Плодови, лишће и кора јујубе користе се у фармацеутској индустрији за производњу лекова и чајева. Познато је и да жвакањем јујубиног листа језик губи смисао за слаткост, барем на кратко.

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]