Jodovodonik

Jodovodonik
Naziv po klasifikaciji	Vodonik jodid; Jodovodonik
Drugi nazivi	Jodan
Identifikacija
CAS registarski broj	10034-85-2
PubHem	24841
HemPauk	23224
EINECS broj	233-109-9
KEGG	C05590
MeSH	hydroiodic+acid
ChEBI	43451
RTECS	MW3760000
SMILES
InChI
Gmelin Referenca	814
Svojstva
Molekulska formula	HI
Molarna masa	127.91 g mol−1
Tačna masa	127.912293452 g mol-1
Agregatno stanje	bezbojni gas
Gustina	2.85 g cm-3 (na −47 °C)
Tačka topljenja	-51 °C, 222 K, -60 °F
Tačka ključanja	-34 °C, 239 K, -29 °F
pKa	≈ –9 (aproksimativno, u vodi,; 2.8 (u acetonitrilu)
Baznost (pKb)	23.5
Indeks refrakcije (nD)	1.466
Dipolni moment	0.38 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	26.40-26.60 kJ mol-1
Standardna molarna entropija So298	206.59 J K-1 mol-1
Specifični toplotni kapacitet, C	228.3 mJ K-1 g-1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	hydrogen iodide; hydroiodic acid
ЕU-klasifikacija	C
EU-indeks	053-002-00-9
NFPA 704	0 3 0
R-oznake	R35
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Astatovodonik; Bromovodonik; Hlorovodonik; Fluorovodonik; Indijum hidrid; Rubidijum hidrid; Stibin
	(šta je ovo?) (verifikuj); Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Jodovodonik (HI) je diatomski molekul. Vodeni rastvor HI je poznat kao jodovodonična kiselina. Ona je jaka kiselina. HI se koristi u organskoj i neorganskoj sintezi kao jedan od primarnih izvora joda i kao redukujući agens.

Osobine [уреди]

HI je bezbojan gas koji reaguje sa kiseonikom i proizvodi vodu i jod. Sa vlažnim vazduhom, HI daje maglu (ili paru) jodovodonične kiseline. On je izuzetno rastvorna u vodi.

Jodovodonična kiselina [уреди]

Jodovodonična kiselina je rastvor čistog HI u vodi. Komercijalna jodovodonična kiselina obično sadrži 57% HI po masi. Rastvor formira azeotropnu smešu koji ključa na 127 °C sa 57% HI, 43% voda. Jodovodonična kiselina je jedna od najjačih kiselina usled visoke stabilnosti njene konjugovane baze. Jodidni jon je najveći od svih uobičajenih halida, te je negativni naboj raspoređen preko velikog prostora. U kontrastu s tim, hloridni jon je znatno manji, i stoga je njegovo naelektrisanje koncentrovanije, što dovodi do jačih interakcija između protona i hloridnog jona. Slabija H⁺---I^– interakcija HI molekula pospešuje disocijaciju protona od anjona, i ona je razlog da je HI najjača kiselina među hidrohalidima (teoretski izuzev astatovodonične kiseline).^[4]

HI_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + I^–_(aq) K_a ≈ 10¹⁰

HBr_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + Br^–_(aq) K_a ≈ 10⁹

HCl_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + Cl^–_(aq) K_a ≈ 10⁸

Priprema [уреди]

Industrijska priprema HI se vrši reakcijom I₂ sa hidrazinom,, pri čemu se oslobađa i gasoviti azot.^[5]

2 I₂ + N₂H₄ → 4 HI + N₂

Kad is izvodi u vodi, neophodno je da se destiliše HI.

HI se isto tako može destilisati iz rastvora NaI ili drugih alkalnih jodida u koncentrovanoj hipofosforastoj kiselini^[6]. Sumporna kiselina se ne može koristiti jer ona oksiduje jodid do elementarnog joda.

HI se može pripremiti provođenjem vodonik sulfida kroz vodeni rastvor joda. Time se formira jodovodonična kiselina koja se zatim destiliše, i elementarni sumpor koj se može izfiltrirati.

H₂S +I₂ → 2 HI + S

HI se može pripremiti kombinovanjem H₂ i I₂. Ovaj metod se obično primenjuje za dobijanje materijala visoke čistoće.

H₂ + I₂ → 2 HI

Reference [уреди]

^ ^а ^б ^в „hydrogen iodide (CHEBI:43451)“. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. IUPAC Names
^ Perrin, D.D., Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution; 2nd Ed., Pergamon Pres: Oxford, 1982.
^ Kütt, A.; Rodima, T.; Saame, J.; Raamat, E.; Mäemets, V.; Kaljurand, I.; Koppel, I. A.; Garlyauskayte, R. Yu.; Yagupolskii, Y. L.; Yagupolskii, L. M.; Bernhardt, E.; Willner, H.; Leito, I. Equilibrium Acidities of Superacids. J. Org. Chem. 2011, 76, 391–395. DOI: 10.1021/jo101409p
^ Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; Holleman, Arnold Frederick (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. стр. 371, 432–433. ISBN 0-12-352651-5.
^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 809–815. ISBN 0080379419. .
^ Georg Brauer, Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, vol. 1, 2nd ed., 1963, p286.

Spoljašnje veze [уреди]

Karta međunarodne hemijske bezbednosti 1326

[note-hydrogen_iodide_.28CHEBI:43451.29-1] а ^б ^в „hydrogen iodide (CHEBI:43451)“. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. IUPAC Names

[note-2] Perrin, D.D., Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution; 2nd Ed., Pergamon Pres: Oxford, 1982.

[note-3] Kütt, A.; Rodima, T.; Saame, J.; Raamat, E.; Mäemets, V.; Kaljurand, I.; Koppel, I. A.; Garlyauskayte, R. Yu.; Yagupolskii, Y. L.; Yagupolskii, L. M.; Bernhardt, E.; Willner, H.; Leito, I. Equilibrium Acidities of Superacids. J. Org. Chem. 2011, 76, 391–395. DOI: 10.1021/jo101409p

[note-chem-4] Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; Holleman, Arnold Frederick (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. стр. 371, 432–433. ISBN 0-12-352651-5.

[note-5] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 809–815. ISBN 0080379419. .

[note-6] Georg Brauer, Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, vol. 1, 2nd ed., 1963, p286.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п • р • у Jodidi
HI																	He
LiI	BeI₂											BI₃	CI₄	NI₃	I₂O₄, I₂O₅, I₄O₉	IF, IF₃, IF₅, IF₇	Ne
NaI	MgI₂											AlI₃	SiI₄	PI₃, P₂I₄	S	ICl, ICl₃	Ar
KI	CaI₂	Sc	TiI₄	VI₃	Cr	MnI₂	Fe	CoI₂	NiI₂	CuI	ZnI₂	Ga₂I₆	GeI₂, GeI₄	AsI₃	Se	IBr	Kr
RbI	SrI₂	Y	ZrI₄	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	AgI	CdI₂	InI₃	SnI₄, SnI₂	SbI₃	TeI₄	I	Xe
CsI	BaI₂		Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	AuI	Hg₂I₂, HgI₂	TlI	PbI₂	BiI₃	Po	At	Rn
Fr	Ra		Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Cn	Uut	Uuq	Uup	Uuh	Uus	Uuo
		↓
		La	Ce	Pr	Nd	Pm	SmI₂	Eu	Gd	TbI₃	Dy	Ho	Er	Tm	Yb	Lu
		Ac	ThI₄	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No	Lr

Jodovodonik

Садржај

Osobine [уреди]

Jodovodonična kiselina [уреди]

Priprema [уреди]

Reference [уреди]

Spoljašnje veze [уреди]

Навигациони мени

Личне алатке

Именски простори

sr

Варијанте

Прегледи

Радње

Претрага

навигација

техничке

штампање/извоз

алатке

други језици

Jodovodonik

Naziv po klasifikaciji	Vodonik jodid^[1] Jodovodonik^[1]
Drugi nazivi	Jodan^[1]
Identifikacija
CAS registarski broj	10034-85-2^Y
PubHem	24841
HemPauk	23224^Y
EINECS broj	233-109-9
KEGG	C05590
MeSH	hydroiodic+acid
ChEBI	43451
RTECS	MW3760000
SMILES	I
InChI	1/HI/h1H
Gmelin Referenca	814
Svojstva
Molekulska formula	HI
Molarna masa	127.91 g mol⁻¹
Tačna masa	127.912293452 g mol^-1
Agregatno stanje	bezbojni gas
Gustina	2.85 g cm^-3 (na −47 °C)
Tačka topljenja	-51 °C, 222 K, -60 °F
Tačka ključanja	-34 °C, 239 K, -29 °F
pK_a	≈ –9 (aproksimativno, u vodi,^[2] 2.8 (u acetonitrilu)^[3]
Baznost (pK_b)	23.5
Indeks refrakcije (n_D)	1.466
Dipolni moment	0.38 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja Δ_fH^o₂₉₈	26.40-26.60 kJ mol^-1
Standardna molarna entropija S^o₂₉₈	206.59 J K^-1 mol^-1
Specifični toplotni kapacitet, C	228.3 mJ K^-1 g^-1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	hydrogen iodide hydroiodic acid
ЕU-klasifikacija	C
EU-indeks	053-002-00-9
NFPA 704	0 3 0
R-oznake	R35
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Astatovodonik Bromovodonik Hlorovodonik Fluorovodonik Indijum hidrid Rubidijum hidrid Stibin
Y (šta je ovo?) (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references