Џон Пол Стивенс

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са John Paul Stevens)
Џон Пол Стивенс
Џон Пол Стивенс
Лични подаци
Име при рођењуЏон Пол Стивенс
Датум рођења(1920-04-20)20. април 1920.
Место рођењаЧикаго, Илиноис (Сједињене Америчке Државе САД)
Датум смрти16. јул 2019.(2019-07-16) (99 год.)
Место смртиФорт Лодердејл, Сједињене Америчке Државе САД
УниверзитетУниверзитет Чикага
Северозападна универзитетска правна школа
Професијасудија
Политичка каријера
Политичка
странка
Републиканска странка
Придружени судија Врховног суда САД
19. децембар 1975 — 29. јун 2010.
ПретходникВилијам О. Даглас
НаследникЕлена Кејган
2. новембар 1970 — 19. децембар 1975.
ПретходникЕлмер Џејкоб Шнакенберг
НаследникХарлингтон Вуд

Потпис

Џон Пол Стивенс (енгл. John Paul Stevens; Чикаго, Илиноис, САД, 20. април 1920- Форт Лодердејл, 16. јул 2019) био је амерички правник и судија који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Стивенс је трећи судија по дужини мандата у историји Суда. Именовао га је Џералд Форд 1975, како би заменио Вилијама О. Дагласа, судију са најдужим мандатом у историји Суда. Именовање Стивенса је потврђено у Сенату гласовима 98 сенатора, нико није гласао против. Суд је, за време Стивенсовог мандата, променио три председника (Ворен Е. Бергер, Вилијам Ренквист и Џон Робертс).

Стивенс је, како се широко сматра, припадао либералном крилу Суда.[1] Стивенсов либерализам није био толико видљив у почетку његовог мандата. У том периоду је гласао за поновно увођење смртне казне у САД, а противио се програмима запошљавања заснованим на афирмативној акцији. Међутим, у све конзервативнијем Ренквистовом суду, Стивенс се придружио либералним судијама по питањима као што су абортус, геј права и федерализам. Једна статистичка анализа гласања у Суду из 2003, оценила је Стивенса као најлибералнијег члана Суда.[2][3]

Након његовог повлачења 2010, Барак Обама је на његово место именовао Елену Кејган.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jeffrey Rosen}-, The Dissenter, The New York Times Magazine (23. септембар 2007)
  2. ^ „The Unidimensional Supreme Court, 10. јул 2003.”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2012. г. Приступљено 06. 01. 2012. 
  3. ^ Lawrence Sirovich, A Pattern Analysis of the Second Rehnquist Court, -{United States National Academy of Sciences

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]