Kalaj(II) bromid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kalaj(II) bromid
Drugi nazivi kalaj dibromid, stano bromid
Identifikacija
CAS registarski broj 10031-24-0
Svojstva
Molekulska formula SnBr2
Molarna masa 278.518 g/mol
Agregatno stanje Žuti prah
Gustina 5.12 g/cm³, čvrsto stanje
Tačka topljenja

215°C

Tačka ključanja

639°C

Struktura
Kristalna rešetka/struktura Srodna sa PbCl2
Opasnost
ЕU-klasifikacija Nije na listi

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalaj(II) bromid je hemijsko jedinjenje kalaja i broma sa hemijskom formulom SnBr2. Kalaj je u oksidacionom stanju +2. Stabilnost jedinjenja kalaja u ovom oksidacionom stanju se pripisuje efektu inertnog para.[1]

Strukture i vezivanje[уреди]

U gasnoj fazi SnBr2 ima povijenu konfiguraciju sličnu SnCl2 u gasnoj fazi. Br-Sn-Br ugao je 95° i dužina Sn-Br veze je 255pm.[2] Postoje dokazi za se on javlja kao dimer u gasnoj fazi.[3] Njegova struktura u čvrstom stanju je srodna sa SnCl2 i PbCl2. Atomi kalaja imaju pet atoma broma u aproksimativno trigonalno bipiramidalnoj konfiguraciji.[4]

Priprema[уреди]

Kalaj(II) bromid se može pripremiti reakcijom metalnog kalaja i HBr. H2O/HBr se odvajaju destilacijom.[5]:

Sn + 2HBr→ SnBr2 + H2

Reference[уреди]

  1. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  2. ^ J.L Wardell "Tin:Inorganic Chemistry" Encyclopedia of Inorganic Chemistry Ed: R Bruce King John Wiley & Sons (1994) ISBN 0-471-93620-0
  3. ^ K. Hilpert, M. Miller, F. Ramondo (1991). „Thermochemistry of tetrabromoditin and bromoiodotin gaseous“. J. Phys. Chem. 95 (19): 7261–7266. DOI:10.1021/j100172a031. 
  4. ^ Abrahams I.; Demetriou D.Z. (2000). „Inert Pair Effects in Tin and Lead Dihalides: Crystal Structure of Tin(II) Bromide“. Journal of Solid State Chemistry 149 (1): 28–32. DOI:10.1006/jssc.1999.8489. 
  5. ^ Cotton F. Albert, Wilkinson Geoffrey, Murillo Carlos A, Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]