Kalaj(II) oksid
| Kalaj(II) oksid | |
|---|---|
 |
|
_oxide.jpg) |
|
_oxide_hydrate_(2).JPG) |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Stano oksid, kalaj monoksid |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 21651-19-4  |
| RTECS | XQ3700000 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | SnO |
| Molarna masa | 134.71 g/mol |
| Agregatno stanje | crni ili crveni prah (anhidrid), beo (hidrid) |
| Gustina | 6.45 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
1080 °C (razlaže se)[1] |
| Rastvorljivost u vodi | nerastvoran je |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | tetragonalan |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | ICSC 0956 |
| EU-indeks | nije na listi |
| Tačka paljenja | nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
| Drugi anjoni | Kalaj sulfid Kalaj selenid Kalaj telurid |
| Drugi katjoni | Ugljen monoksid Silicijum monoksid Germanijum(II) oksid Olovo(II) oksid |
| Srodne supstance: oksidi kalaja | Kalaj dioksid |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Kalaj(II) oksid (stano oksid) je jedinjenje kalaja i kiseonika u kome je kalaj u oksidacionom stanju +2. Postoje dve forme, stabilna plavo-crna forma i metastabilna crvena forma.
Priprema i reakcije[уреди]
Plavo-crni SnO se može pripremiti zagrevanjem hidrata kalaj(II) oksida. Hidrat, SnO.xH2O (x<1), je talog koji nastaje kad kalaj(II) so reaguje sa alkalnim hidroksidom kao što je NaOH.[2] Metastabilni, crveni SnO se može pripremiti blagim zagrevanjem taloga nastalog reakcijom rastvora amonijaka i kalaj(II) soli.[2] SnO se može pripremiti kao čista supstanca u laboratoriji, putem kontrolisanog zagrevanja kalaj(II) oksalata (stano oksalata) u odsustvu vazduha.[3]
- SnC2O4 → SnO + CO2 + CO
Kalaj(II) oksid sagoreva u vazduhu tamno zelenim plamenom i formira SnO2.[2]
- 2 SnO + O2 → 2 SnO2
Kad se zagreva u inertnoj atmosferi inicijalno dolazi do disproporcionacije, čime se formiraju Sn metal i Sn3O4, koji dalje reaguje i daje SnO2 i Sn metal.[2]
- 4SnO → Sn3O4 + Sn
- Sn3O4 → 2SnO2 + Sn
SnO je amfoteran. On se rastvara u jakim kiselinama i daje kalaj(II) soli, i u jakim bazama i daje stanite (Sn(OH)3−).[2] On se rastvara u rastvorima jakih kiselina i proizvodeći jonske komplekse Sn(OH2)32+ i Sn(OH)(OH2)2+, dok u slabijim kiselim rastvorima nastaje Sn3(OH)42+.[2] Anhidridni staniti, e.g. K2Sn2O3, K2SnO2 su takođe poznati.[4][5][6] SnO je redukujući agens.[7]
Reference[уреди]
- ^ Tin and Inorganic Tin Compounds: Concise International Chemical Assessment Document 65, (2005), World Health Organization
- ^ а б в г д ђ Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier ISBN 0123526515
- ^ Satya Prakash (2000),Advanced Inorganic Chemistry: V. 1, S. Chand, ISBN 8121902630
- ^ The First Oxostannate(II): K2Sn2O3, M Braun, R. Hoppe, Angewandte Chemie International Edition in English, 17, 6, 449 - 450, doi:10.1002/anie.197804491
- ^ Über Oxostannate(II). III. K2Sn2O3, Rb2Sn2O3 und Cs2Sn2O3 - ein Vergleich, R. M. Braun, R. Hoppe, Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie, 485, 1, 15 - 22, doi:10.1002/zaac.19824850103
- ^ R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694
- ^ Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)
|
|||||
