Kalcijum-karbid
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Kalcijum-karbid | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 75-20-7  |
| PubHem | 6352 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | CaC2 |
| Molarna masa | 64.099 g/mol |
| Agregatno stanje | Beli prah ili sivo/crni kristali |
| Gustina | 2.22 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
2160 °C, 2433 K, 3920 °F |
| Tačka ključanja |
2300 °C, 2573 K, 4172 °F |
| Rastvorljivost u vodi | razlaže se |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Tetragonal[1] |
| Kristalografska grupa | D174h, I4/mmm, tI6 |
| Geometrija molekula | 6 |
| Opasnost | |
| NFPA 704 |
 3
3
2
|
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Kalcijum karbid je hemijsko jedinjenje hemijske formule CaC2. Kalcijum karbid je bledih boja, ali većina uzorka imaju boje koje variraju od crne do sivo-bele, zavisno od vrste. Glavna uloga mu je u industrijskoj proizvodnji acetilena i kalcijum cijanida.[2]
Proizvodnja [уреди]
Kalcijum karbid se industrijski proizvodi u električnim pećima sjedinjavanjem živog kreča i koksa na temperaturi od 2000 °C. Ovaj metod dobijanja kalcijum karbida se nije promenio još od 1888 kada je pronađen:
- CaO + 3 C → CaC2 + CO
Literatura [уреди]
- ^ „Structure and Properties of Mechanically Activated Barium Peroxide author = Massalimov, I. A.“. Inorganic Materials 38: 363. 2002. DOI:10.1023/A:1015105922260.
- ^ Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 0070494398 Приступљено 6. 6. 2009..
|
|||||
 |
Овај незавршени чланак Kalcijum-karbid везан је за хемију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
