Kalcijum jodid
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Kalcijum jodid | |
|---|---|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 10102-68-8  , 13640-62-5 (tetrahidrat) |
| PubHem | 66244 |
| HemPauk | 59629 |
| RTECS | EV1300000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | CaI2 |
| Molarna masa | 293.887 g/mol (anhidrat) 365.95 g/mol (tetrahidrat) |
| Agregatno stanje | beli prah |
| Gustina | 3.956 g/cm³[1] |
| Tačka topljenja |
779 °C (tetrahidrat) sa dekompozicijom |
| Tačka ključanja |
1100 °C |
| Rastvorljivost u vodi | 64.6 g/100 mL (0 °C) 66 g/100 mL (20 °C) 81 g/100 mL (100 °C) |
| Rastvorljivost | rastvoran u acetonu i alkoholima |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Romboedralna, hP3 |
| Kristalografska grupa | P-3m1, No. 164 |
| Geometrija molekula | oktaedralna |
| Opasnost | |
| EU-indeks | Nije na listi |
| NFPA 704 |
 0
2
1
|
| Srodna jedinjenja | |
| Drugi anjoni | kalcijum fluorid kalcijum hlorid kalcijum bromid |
| Drugi katjoni | berilijum jodid magnezijum jodid stroncijum jodid barijum jodid |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Kalcijum jodid je neorgansko jedinjenje sa formulom CaI2. Ova bezbojna delikvescentna čvrsta materija je veoma rastvorna u vodi. Njene osobine su slične srodnim solima, kao što je kalcijum hlorid. On se koristi u fotografiji[1].
Reakcije [уреди]
Henri Moisan je prvi izolovao kalcijum 1898. redukujući kalcijum jodid čistim natrijumom[2]:
Kalcijum jodid se može formirati tretiranjem kalcijum karbonata, kalcijum oksida, ili kalcijum hidroksida sa jodovodonikom:[3]
Kalcium jodid sporo reaguje sa kiseonikom i ugljen dioksidom na vazduhu, pri čemu se oslobađa jod, koji je odgovoran za mutno žutu boju nečistih uzoraka.[4]
- 2 CaI2 + 2 CO2 + O2 → 2 CaCO3 + 2 I2
Reference [уреди]
- ^ а б Turner, Jr. Francis M., ed. (1920). The Condensed Chemical Dictionary (1st ed.). New York: Chemical Catalog Co.. стр. 127 Приступљено 08. 12. 2007..
- ^ Mellor Joseph William (1912). Modern Inorganic Chemistry. New York: Longmans, Green, and Co. стр. 334 Приступљено 08. 12. 2007..
- ^ Gooch Frank Austin, Walker Claude Frederic; link (1905). Outlines of Inorganic Chemistry. New York: Macmillan. стр. 340 Приступљено 08. 12. 2007..
- ^ Jones Harry Clary; link (1906). Principles of Inorganic Chemistry. New York: Macmillan. стр. 365 Приступљено 08. 12. 2007..
|
|||||
