Kalcijum nitrat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kalcijum nitrat
Drugi nazivi Nitrokalcit, krečni nirat, Norveška šalitra
Identifikacija
CAS registarski broj 10124-37-5 YesY
PubChem[1][2] 24963
ChemSpider[3] 23336 YesY
UN broj 1454
RTECS EW2985000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Ca(NO3)2
Molarna masa 164.088 g/mol (anhidrat)
236.15 (tetrahidrat)
Agregatno stanje bezbojni prah
Gustina 2.504 g/cm3 (anhidrat)
1.896 g/cm3 (tetrahidrata)
Tačka topljenja

561 °C (anhidrat)
42.7 °C (tetrahidrat)

Tačka ključanja

razlaže se (anhidrat)
132 °C (tetrahidrat)

Rastvorljivost u vodi anhidrat:
121.2 g/100 mL (20 °C)
271.0 g/100 mL (40 °C)
tetrahidrat:
195 g/100 mL (0 °C)
129 g/100 mL (20 °C)
363 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost rastvara se u alkoholu i acetonu
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna (anhidrat)
monoklinična (tetrahidrat)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 1037
EU-indeks Nije na listi
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
1
3
 
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Kalcijum sulfat
Kalcijum hlorid
Drugi katjoni Magnezijum nitrat
Stroncijum nitrat
Barijum nitrat

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalcijum nitrat (Norveška šalitra), je neorgansko jedinjenje sa formulom Ca(NO3)2.[4][5] Ova bezbojna so apsorbuje vlagu iz vazduha i obično se nalazi u obliku tetrahidrata.

On se uglavnom koristi kao komponenta đubriva mada ima i druge primene. Nitrokalcit je ime minerala koji je po sastavu hidratisani kalcijum nitrat. On se formira kao eflorescens na mestima gde je stajsko đubrivo u kontaktu sa betonom u suvoj sredini. Niz srodnih soli je poznat, među kojima su kalcijum amonijum nitrat dekahidrat i kalcijum kalijum nitrat dekahidrat.[6]

Proizvodnja i reaktivnost[уреди]

Kalcijum nitrat je bio prvo sintetičko azotno đubrivo. Proizvodnja je počela u Notodenu u Norveškoj 1905. Najveći deo svetske proizvodnje kalcijum nitrata u današnje vreme dolazi iz Porsgruna, Norveška.

On je proizvodi tretiranjem krečnjaka sa azotnom kiselinom, čemu sledi neutralizacija amonijakom:

CaCO3 + 2 HNO3 → Ca(NO3)2 + CO2 + H2O

On je takođe nuzprodukt nitrofosfatnog procesa za ekstrakciju kalcijum fosfata:

Ca3(PO4)2 + 6 HNO3 + 12 H2O → 2 H3PO4 + 3 Ca(NO3)2 + 12 H2O

On se može pripremiti iz vodenog rastvora amonijum nitrata, i kalcijum hidroksida:

2 NH4NO3 + Ca(OH)2 → Ca(NO3)2 + 2 NH4OH

Poput srodnih zemnoalkalnih metalnih nitrata (kao i LiNO3), kalcijum nitrat se razlaže nakon zagrevanja uz oslobađanje azot dioksida:[6]

2 Ca(NO3)2 → 2 CaO + 4 NO2 + O2 ΔH = 369 kJ/mol

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  5. ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  6. ^ а б Wolfgang Laue, Michael Thiemann, Erich Scheibler, Karl Wilhelm Wiegand “Nitrates and Nitrites” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim.doi:10.1002/14356007.a17_265. Article Online Posting Date: June 15, 2000

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]