Kalcijum nitrat
| Kalcijum nitrat | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Drugi nazivi | Nitrokalcit, krečni nirat, Norveška šalitra |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 10124-37-5  |
| PubHem | 24963 |
| HemPauk | 23336 |
| RTECS | EW2985000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | Ca(NO3)2 |
| Molarna masa | 164.088 g/mol (anhidrat) 236.15 (tetrahidrat) |
| Agregatno stanje | bezbojni prah |
| Gustina | 2.504 g/cm3 (anhidrat) 1.896 g/cm3 (tetrahidrata) |
| Tačka topljenja |
561 °C (anhidrat) |
| Tačka ključanja |
razlaže se (anhidrat) |
| Rastvorljivost u vodi | anhidrat: 121.2 g/100 mL (20 °C) 271.0 g/100 mL (40 °C) tetrahidrat: 195 g/100 mL (0 °C) 129 g/100 mL (20 °C) 363 g/100 mL (100 °C) |
| Rastvorljivost | rastvara se u alkoholu i acetonu |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | kubna (anhidrat) monoklinična (tetrahidrat) |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | ICSC 1037 |
| EU-indeks | Nije na listi |
| NFPA 704 |
 0
1
3
|
| Tačka paljenja | Nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
| Drugi anjoni | Kalcijum sulfat Kalcijum hlorid |
| Drugi katjoni | Magnezijum nitrat Stroncijum nitrat Barijum nitrat |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Kalcijum nitrat (Norveška šalitra), je neorgansko jedinjenje sa formulom Ca(NO3)2.[1][2] Ova bezbojna so apsorbuje vlagu iz vazduha i obično se nalazi u obliku tetrahidrata.
On se uglavnom koristi kao komponenta đubriva mada ima i druge primene. Nitrokalcit je ime minerala koji je po sastavu hidratisani kalcijum nitrat. On se formira kao eflorescens na mestima gde je stajsko đubrivo u kontaktu sa betonom u suvoj sredini. Niz srodnih soli je poznat, među kojima su kalcijum amonijum nitrat dekahidrat i kalcijum kalijum nitrat dekahidrat.[3]
Proizvodnja i reaktivnost [уреди]
Kalcijum nitrat je bio prvo sintetičko azotno đubrivo. Proizvodnja je počela u Notodenu u Norveškoj 1905. Najveći deo svetske proizvodnje kalcijum nitrata u današnje vreme dolazi iz Porsgruna, Norveška.
On je proizvodi tretiranjem krečnjaka sa azotnom kiselinom, čemu sledi neutralizacija amonijakom:
- CaCO3 + 2 HNO3 → Ca(NO3)2 + CO2 + H2O
On je takođe nuzprodukt nitrofosfatnog procesa za ekstrakciju kalcijum fosfata:
- Ca3(PO4)2 + 6 HNO3 + 12 H2O → 2 H3PO4 + 3 Ca(NO3)2 + 12 H2O
On se može pripremiti iz vodenog rastvora amonijum nitrata, i kalcijum hidroksida:
- 2 NH4NO3 + Ca(OH)2 → Ca(NO3)2 + 2 NH4OH
Poput srodnih zemnoalkalnih metalnih nitrata (kao i LiNO3), kalcijum nitrat se razlaže nakon zagrevanja uz oslobađanje azot dioksida:[3]
- 2 Ca(NO3)2 → 2 CaO + 4 NO2 + O2 ΔH = 369 kJ/mol
Reference [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ а б Wolfgang Laue, Michael Thiemann, Erich Scheibler, Karl Wilhelm Wiegand “Nitrates and Nitrites” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim.doi:10.1002/14356007.a17_265. Article Online Posting Date: June 15, 2000
Spoljašnje veze [уреди]
|
|||||
