Kanjoning

Из Википедије, слободне енциклопедије

Kanjoning (engl. Canyoning) je rekreacija na otvorenom koja predstavlja spuštanje niz rečne klisure (kanjone ). Za razliku od drugih sportova kao što su rafting, kajak ili hidrospid, Kanjoning se izvodi pešice bez upotrebe kanua ili gumenih čamaca.

Spuštanje niz klisuru

Tehnika spuštanja[уреди]

Putevi su podeljeni u dve kategorije : vodeni i suvi, i to delimično određuje vrstu opreme koja se koristi. U svakom slučaju uvek se spusta niz reku/kanjon (nikada obrnuto), koristeći užad, gde je mogućne skakanje i ronjenje. Tvorci ove aktivnosti bili su speleolozi, prvi istraživači planina, kotlina i pećina.

Okruženje u kojem se obavlja ova aktivnost po samoj svojoj prirodi je negostoljubivo (mada ne spada u ekstremne sportove ). To je zato što reka teče kroz uske klisure duboko urezane u stene, sa jakim vertikalnim vodopadima, čime se sprečava povlačenje u nazad ili izlazak iz kanjona u bilo kojem trenutku .

Ovaj sport je nužno izvoditi u grupama, koje obično uključuju 4 do 6 osoba .

Uz pravu obuku i tehniku je moguće bezbedno izvoditi ovaj spot uživajući istovremeno u prirodnim lepotama i uzbudljivom spuštanju niz vodene tokove.

Oprema[уреди]

Spuštanje niz vodopad sa kompletnom opremom

Oprema je mešavina tipičnih pomagala iz drugih disciplina :

Sigurnost[уреди]

Kanjoning može biti opasan. Izlazak sa strana kanjona je često nemoguć pa je silazak jedina mogućnost. Zbog udaljenosti i neprisupačnosti mnogih kanjona, spasavanje može biti veoma teško i može zahtevati nekoliko sati ili nekoliko dana.

Visoki vodostaj/poplave[уреди]

Kanjoni sa dosta vode mogu biti takođe i zahtevati posebne tehnike spuštanja sa užadima za bezbedno putovanje. Postoji mogućnost naglog podizanja vodene površine zbog planinskih kiša ili otvaranja brana sto takođe ovaj sport ubraja u opasnije sportove.

Hipotermija i hipertermija[уреди]

Održavanje optimalne telesne temperature moze biti veoma teško u ovoj disciplini. U suvim delovima kanjona, zbog toplotne iscrpljenosti može doći do hipertermije i dehidracije tako da je neophodno zaštititi se adekvatno od sunčanih zraka. Hipotermija može biti ozbiljna opasnost u bilo kom kanjonu koji sadrži vodu, za vreme bilo kojeg doba godine. Ronilačka odela mogu da umanje tu opasnost u velikoj meri, ali u slučaju loše procene posledice mogu biti fatalne.

Uski kanjoni[уреди]

Veoma uski prolazi predstavljaju jedan od problema za sportiste. Veoma često su primorani da ovakvu prepreku prevaziđu penjanjem u vis, gde je prolaz nesto veći što iziskuje dodatni napor na neodređeno vreme ali i mogućnost zaglavljivanja u slučaju neuspeha.

Kanjoning u Srbiji i svetu[уреди]

U Srbiji kanjoningom je moguće se baviti u kanjonu Sušice kod Valjeva zatim je tu Lazarev kanjon kod Bora gde se nalazi i Zlotski kanjon, Beli rzav na Zlatiboru, i Piljski vodopadi (na Staroj Planini) .

Zemlje u kojima je moguće baviti kanjoningom su: Argentina, Australija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Kanada, Čile, Kostarika, Hrvatska, Ekvador, Francuska, Nemačka, Grčka, Indija, Italija, Izrael, Japan, Jordan, Mauricijus, Meksiko, Crna Gora, Novi Zeland, Norveška, Portugalija, Slovenija, Španija, Švajcarska, Turska, Venecuela, Vijetnam i SAD.

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]