Klozapin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Klozapin
(IUPAC) ime
8-hloro-11-(4-metilpiperazin-1-il)-
5H-dibenzo[b,e][1,4]diazepin
Klinički podaci
Robne marke Klozaril
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a691001
Identifikatori
CAS broj 5786-21-0
ATC kod N05AH02
PubHem 2818
DrugBank DB00363
HemSpider 10442628
UNII J60AR2IKIC YesY
KEGG D00283 YesY
ChEBI CHEBI:3766 YesY
ChEMBL CHEMBL42 YesY
Hemijski podaci
Formula C18H19ClN4 
Mol. masa 326,823 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
InChI
Fizički podaci
Tačka topljenja 183 °C (361 °F)
Rastvorljivost u voda 0,1889[1] mg/mL (20 °C)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 60 do 70%
Metabolizam Hepatički, posredstvom nekoliko CYP izozima
Poluvreme eliminacije 6 do 26 sata (prosečna vrednost 14.2 sata pri stabilnim uslovima)
Izlučivanje 80% u metabolisanom stanju: 30% bilijarno i 50% renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status Lek na recepat, specijalne restrikcije se primenjuju u mnogim zemljama
Način primene Oralno

Klozapin (Klozaril, Azaleptin, Leponeks, Fazaklo, Froidir, Denzapin, Zaponeks, Klozapol, Klopin) je antipsihotik koji se koristi za lečenje šizofrenije. Poznato je da se primenjuje i za lečenje manično-depresivne psihoze, mada za tu indikaciju nije odobren.

Klozapin je bio prvi atipični antipsihotik. On je prvo uveden u Evropi 1971, ali je bio dobrovoljno povučen sa tržišta 1975, nakon što je pokazano da uzrokuje agranulocitozu, oboljenje koje je karakterisano opasnim smanjenjem broja belih krvnih zrnaca, što može da ima smrtni ishod. Nakon što je pokazano da je efektivniji od drugih antipihotika u lečenju šizofrenije, FDA je 1989. odobrila upotrebu klozapina za lečenje te bolesti u slučajevima kad postoji rezistencija na druge lekove. FDA zahteva testiranje krvi kod pacijenata na klozapinu.[2][3] Takođe se zahteva da pakovanja klozapina budu obležena upozorenjem za moguću pojavu agranulocitoze, epileptičkih napada, miokarditisa, drugih nepoželjnih kardiovaskularnih i respiratornih efekata, kao i da dovodi do povišenja mortaliteta kod starijih pacijenata sa psihozom vezanom za demenciju.[4]

Klozapin se obično koristi kao lek zadnjeg izbora kod pacijenata koji ne odgovaraju na druge antipsihotičke tretmane zbog mogućeg uzrokovanja agranulocitoze i zbog troškova testiranja krvi, mada je on jedan od veoma efektivnih antipsihotika.[5] Pacijenti se prate na nedeljnoj bazi tokom prvih šest meseci. Ako ne dolazi do pojave umanjenja broja belih krvnih zrnaca, pacijent se može testirati svake dve nedelje tokom narednih šest meseci. Nakon toga, pacijent može da pređe na testiranje svake četvrte nedelje.[6] Klozapin ima brojne ozbiljne nuspojave, među kojima su agranulocitoza, iritacija creva,[7] epileptički napadi,[8] miokarditis, i dijabetes. Osim toga, on često uzrokuje hipersalivaciju i uvećanje telesne težine.

Садржај

Hemija[уреди]

Klozapin je dibenzodiazepin. On je strukturno srodan sa loksapinom. Klozapin je u maloj meri rastvoran u vodi, rastvoran je u acetonu, i veoma rastvoran u hloroformu. Njegova rastvorljivost u vodi je 188,9 mg/L (25 C).[1][9][10] Jedan od mogućih sintetičkih puteva je:[11][12][13]

Clozapine Production.png

Reference[уреди]

  1. ^ а б Hopfinger A, Esposito EX, Llinas A, Glen RC, Goodman JM. (2009). „Findings of the Challenge To Predict Aqueous Solubility“. Journal of Chemical Information and Modeling 49: 1-5. 
  2. ^ Clozapine prescribing information
  3. ^ CLAUDIA WALLIS and JAMES WILLWERTH (July 6, 1992). „Awakenings Schizophrenia a New Drug Brings Patients Back to Life“. Time Приступљено 2008-10-09. 
  4. ^ „Clozaril (Clozapine) drug description - FDA approved labeling for prescription drugs and medications at RxList“. Rxlist.com Приступљено 2008-10-09 
  5. ^ National Institute of Mental Health. „What medications are used to treat schizophrenia?“ 
  6. ^ Frequency of Monitoring based on Stage of Therapy or Results from WBC Count and ANC Monitoring Tests
  7. ^ Case report: rapidly fatal bowel ischaemia on clozapine treatment
  8. ^ Clozapine‐related seizures
  9. ^ Novartis Pharmaceuticals (April 2006). „Prescribing Information“ (PDF). Novartis Pharmaceuticals. pp. 36 Приступљено 2007-06-29 
  10. ^ Hunziker F., Fischer E., Schmutz J. (1967). „11-Amino-5H-dibenzo[b, e]-1, 4-diazepine. 10. Mitteilung �ber siebengliedrige Heterocyclen“. Helvetica Chimica Acta 50: 1588. DOI:10.1002/hlca.19670500618. 
  11. ^ S.A.A. Wander, , ; & et al., "", FR patent 1334944, published , assigned to   (1963).}-
  12. ^ F. Hunziker, J. Schmutz, U.S. Patent 3.539.573 (1970).
  13. ^ S.A.A. Wander, , ; & et al., "", GB patent 980853, published , assigned to   (1961).}-

Literatura[уреди]

  • Benkert, Hippius: Kompendium der Psychiatrischen Pharmakotherapie (German), 4th. ed., Springer Verlag
  • B. Bandelow, S. Bleich, and S. Kropp: Handbuch Psychopharmaka (German), 2nd. ed. Hogrefe
  • Crilly JF (2007). The history of clozapine and its emergence in the US Market: A review and Analysis. History of Psychiatry, 18(1): 39–60. doi:10.1177/0957154X07070335

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Klozapin




Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klozapin&oldid=6940756“