Koksaki virusi

Из Википедије, слободне енциклопедије
Koksaki virus
Koksaki B4 virus
Koksaki B4 virus
Класификација вируса
Група: IV
царство: Virusi
породица: Picornaviridae
род: Enterovirus
врста: Humani enterovirus
Podvrste

Coxsackie A virus
Coxsackie B virus

Екологија таксона

Koksaki virusi su virusi iz familije Picornaviridae, a pripadaju rodu enterovirusa. Pripadaju IV grupi virusa. To su RNK virusi, što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK. veličina im je veoma mala, svega 20-30μm. Postoje koksaki A (23 serotipova) i B (6 serotipova) virusi. Ovi virusi se mogu svrstati u grupu opasnih, jer pod izvesnim okolnostima mogu dovesti i do smrti.[1]

Istorijat[уреди]

Koksaki virusi su dobili naziv po mestu Koksaki (engl. Coxsackie) u državi Njujork (SAD) gde su 1948. godine izolovana dva soja iz stolice dva dečaka obolela od paralitičkog poliomijelitisa. Kasnije su otkriveni i drugi sojevi virusa u raznim delovima sveta. Ruski biolog Dmitrij Josifovič Ivanovski je prvi otkrio postojanje virusa.[1]

Način prenošenja[уреди]

Rezervoar infekcije je čovek, najčešće sa asimptomatskom infekcijom, a izvor zaraze su sekret iz ždrela i stolica. Infekcija se ne prenosi kontaktom, već fekooralnim putem. Ima ih u otpadnim vodama i bazenima. Mogu dugo da se održe u otpadnim vodama jer su veoma otporni i tako kruže u životnoj sredini ljudi. Muve su čest mehanički prenosilac virusa. Infekcije koksaki virusima se najčešće javljaju u toplim mesecima, bilo da se radi o letu ili jeseni, a češće su u klimatski toplijim regionima i u sredinama s lošijim higijenskim uslovima.[2]

Patološki (medicinski) značaj[уреди]

Najčešće izazivaju: miokarditis, perikarditis, meningitis, herpanginu i respiratorne infekcije.

Dijagnoza[уреди]

Virus se izoluje iz brisa grla, nazofaringealnog sekreta, sadržaja vezikula, stolice, likvora, krvi. Od seroloških testova za detekciju antitela u serumu koriste se ELISA, RIH, RVK, imunflorescencija.[2]

Lečenje[уреди]

Nema specifičnog lečenja. Tretman se obično sastoji u ublažavanju simptoma. Bolesnik mora da se puno odmara i pije mnogo tečnosti, unosi što više vitamina, a po potrebi se mogu uzeti sredstva za snižavanje temperature i ublažavanje bolova (glavobolje). Moguća je i primena kortikosteroida.[2]

Literatura[уреди]