Коментар

С Википедије, слободне енциклопедије

Коментар (енгл. Comment, нем. Kommentar) је углавном усмена или писмена примедба и представља додатну информацију, посматрање или изјаву на главну садржину на коју је усмерен. Коментар је тумачење одређеног феномена из личног угла.[1]

Коментар у књижевности је један од основних облика аналитичког новинарства. У коментару, аутор прати појаву у њеном настанку и развоју, утврђује узроке те појаве, а потом заузима ставове о даљем развоју појаве, упзоравајући читаоце, слушаоце или гледаоце на могуће посљедице.

Циљ коментара је вербална реакција на конкретне поводе и заузимање става према конкретном догађају, проблему или појави.

Обележја коментара[уреди | уреди извор]

Обележја коментара су[2]:

  • Актуелност:

При формирању коментара може бити много повода, али за прихватљив коментар повод који одређује тему коментара мора да одговара критеријуму актуелности.

  • Конкретност:

Повод за коментар, као и сам коментар морају бити прецизни, конкретни и јасни, да би задовољили циљ који представља коментарисање конкретних повода и заузимање става према конкретном догађају, проблему или појави.[3]

  • Краткоћа:

Да би коментар био добар, мора бити кратак. Коментар настаје на актуелном поводу и претпоставља се да је писан и написан у последњем тренутку и да му је обезбеђено сразмерно мало информација, тако да све ове околности обезбеђују да буде кратак.

Струкутра коментара[уреди | уреди извор]

Струкутра коментара се састоји из два основна дела: експозицију чињеница о догађајима и став, суд и мишљење аутора о изложеним подацима. Главна карактеристика коментара је да он носи печат ауторовог мишљења и темперамента, а став у коментарима искључиво изражава мишљење писца текста са тежњом да у што већој мери буде усаглашен са ширим друштвеним интересом.

1. Први део коментара садржи експозицију чињеница о догађајима, проблему и појави који су повод писања коментара и, самим тим, основна садржина коментара.

Уобичајена правила за креирање експозиције коментара су:

  • Чињенице треба да буду изнесене логичним редоследом којим се читалац уводи у текст.
  • Коментар треба да буде прегледан, што подразумева избор чињеница или података који ће најјезгровитије представити догађај, проблем или појаву који су тема коментара.
  • Препоручљиво да чињенице и подаци буду изложени на што ефикаснији начин, да би коментар био што интерсантнији и упечатљивији.[4]

2. Други део коментара садржи став, суд и мишљење аутора о изложеним подацима и чињеницама о догађају, проблему или појави који су предмет коментара. Овај део представља поенту и суштину коментара, јер садржи коментарисање чињеница и података који су били повод за писање коментара.

Начин на који се пише став, суд и мишљење аутора треба да обухвати:

  • Став, суд, мишљење писца коментара треба да буду јасно изложени.
  • Други део коментара треба да проистиче из првог дела који садржи експозицију чињеница и података о поводу који је предмет коментарисања.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дефиниција коментара[мртва веза], Приступљено 31.10.2013.
  2. ^ Overview of comments and discussions, Приступљено 31.10.2013.
  3. ^ Блог коментари, Приступљено 31.10.2013.
  4. ^ Kако коментарисати Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2013), Приступљено 31.10.2013.
  5. ^ Структура блог коментара, Приступљено 31.10.2013.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Петковић, Ранко - Новинарство данас, „Космос“ 1983, Београд
  • Тодоровић, Неда - Интерпретативно и истраживачко новинарство, „Чигоја“ 2002, Београд