Ksiloza

Из Википедије, слободне енциклопедије
D-ksiloza
D-Xylopyranose
Xylofuranose
IUPAC ime
Drugi nazivi (+)-Ksiloza
Drveni šećer
Identifikacija
CAS registarski broj 58-86-6 YesY, 609-06-3 (L-izomer) YesY[], 41247-05-6 (racemat) YesY[]
PubChem[1][2] 6027
UNII A1TA934AKO
EC-broj 200-400-7
ChEMBL[3] CHEMBL502135 YesY
Svojstva
Molekulska formula C5H10O5
Molarna masa 150.13 g/mol
Agregatno stanje monoklinske bezbojne igle ili prizme
Gustina 1.525 g/cm3 (20 °C)[4][5]
Tačka topljenja

144-145 °C

Hiralna rotacija [α]D +22.5º (CHCl3)
Srodna jedinjenja
Srodne aldopentoze Arabinoza
Riboza
Liksoza
Srodna jedinjenja Ksiluloza

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Ksiloza (cf. grčki ξυλος, ksilos, drvo) je šećer koji je prvi put bio izolovan iz drveta, po čemu je dobio ime. Ksiloza se klasifikuje kao monosaharid aldopentoznog tipa. Ona sadrži pet atoma ugljenika, kao i aldehidnu funkcionalnu grupu.[6][7] Ona je prekurzor hemiceluloze, jednog od glavnih konstituenata biomase. Kao i većina šećera, ona je javlja u nekoliko strukturnih oblika u zavisnosti od uslova. U obliku sa slobodnom karbonilnom grupom, ona je redukujući šećer.

Struktura[уреди]

Aciklična forma ksiloze ima hemijsku formulu HOCH2(CH(OH))3CHO. Ciklični hemiacetalni izomeri su zastupljeniji u rastvorima. Postoje dva tipa: piranoze, koje poseduju šestočlane C5O prstene, i furanoze sa petočlanim C4O prstenima (sa dodatnom CH2OH grupom). Svaki od tih prstena je podložan daljem izomerizmu, u zavisnosti od relativne orijentacije anomerne hidroksilne grupe.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  4. ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th ed.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. , 9995 </noinclude>.
  5. ^ Weast, Robert C., ed. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0462-8. .
  6. ^ Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1 ed ed.). Wiley-VCH. ISBN 3527315284. 
  7. ^ Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1 ed ed.). Springer. ISBN 0387949518. 

Literatura[уреди]

  • Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1 ed ed.). Wiley-VCH. ISBN 3527315284. 
  • Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1 ed ed.). Springer. ISBN 0387949518. 

Spoljašnje veze[уреди]