Kukuvija
| Kukuvija | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Kukuvija
|
||||||||||||
| Status ugroženosti: | ||||||||||||
|
Niži stepen opasnosti - poslednja briga[1]
|
||||||||||||
| Sistematika | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Binomijalna nomenklatura | ||||||||||||
| Tyto alba (Scopoli, 1769.) |
||||||||||||
 Rasprostranjenost kukuvija u svetu.
|
||||||||||||
| Sinonimi: | ||||||||||||
|
Lechusa stirtoni - Miller, 1956. |
||||||||||||
| Ekologija taksona |
Kukuvija (Tyto alba) je ptica stanarica, vrsta sove iz familije kukuvija (Tytonidae). Srcastog lica i crnih očiju, odozdo bela ili narandžastosmeđa. Stanište su joj naseljena mesta, poljoprivredni i drugi otvoreni tereni; uglavnom se gnezdi po ljudskim objektima: štalama, crkvama i starim zgradama [2]. Pripada srednje velikim sovama. Kukuvija se hrani mišolikim glodarima, ređe malim pticama i insektima. U Srbiji ova vrsta spada u grupu strogo zaštićenih vrsta[3].
Садржај |
Opis[уреди]
Kao i sve sove, ima veo oko očiju, koga čini radijalno raspoređeno perje. Kod ove vrste je taj veo beo i srcastog oblika. Ovo je sova srednje veličine, oko 35 cm sa dugim nogama. Ženke su krupnije od mužjaka, a prosečna težina im iznosi oko pola kilograma. Leđa su joj narandžastosiva sa sivim tačkama, a donja strana bela.
Stanište[уреди]
Ova vrsta je najšire rasprostranjena kopnena ptica na svetu; nema je samo na Antarktiku.
Način života[уреди]
Može se pronaći i u selu i u gradu, na livadama i u pustinjama, močvarama i uopšte na svim mestima gde može da napravi gnezdo i nađe dovoljno hrane. Mesto za gnezdo može biti veoma neobično kao što je plast sena. Često se gnezdi na starim, napuštenim i usamljenim seoskim kućama. Par kukuvija će se radije useliti u staro, nego što će napraviti novo gnezdo. Mužjak se udvara ženki tako što je juri i obleće oko nje, ali parenje će se desiti samo u sezoni kada ima dovoljno hrane. Ženka leži na jajima (obično ih je 4-6), kako već koje snese, pa se i mladi ispile u različito vreme. To omogućava roditeljima da nabave hranu sa manje napora. Mlade sove prvi put poleću iz gnezda tek nakon navršenih 7-10 nedelja po rođenju, ali se i dalje vraćaju u roditeljsko gnezdo. Osamostaljuju se sa tri meseca, a polno sazrevaju sa deset meseci, a pošto žive u proseku nešto duže od godinu dana na svet donesu samo jednu ili dve generacije mladih. Često stradaju kao plen drugih grabljivica, kao što su zmije ili druge vrste sova.
Ishrana[уреди]
Lovi uglavnom noću. Ima dobar „noćni vid“, ali se prilikom lova oslanja više na oštar sluh. Pošto su uši asimetrično postavljene, lako mogu da lociraju plen, čak i kad je dobro sakriven. Može nečujno da se prikrade, a plen grabi kandžama i potom kljunom probije lobanju. Smatra se korisnom pticom jer tamani štetočine kao što su miševi i voluharice. Poput drugih sova, ne može da svari dlaku i kosti, te ih izbacuje kao izbljuvke loptastog oblika - tzv. gvalice.
Narodno verovanje[уреди]
U Srbiji, se veruje da kukuvija zbog karakterističnog zvuka koji ispušta proriče bolest ili smrt. Zbog toga se dešava da ih ljudi iz straha ubijaju. Danas znamo da je kukuvija veoma korisna i plemenita ptica koja na seoskim imanjima (a i prirodi) lovi štetočine - poput sitnih glodara, omanjih hladnokrvnih životinja i slično, uspostavljajući prirodnu ravnotežu u ekosistemu i celokupnom lancu ishrane.
Galerija[уреди]
.jpg)
Literatura[уреди]
- Kalezić M. 2000. god. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
- Čineri M. 2001. Velika enciklopedija životinja. ITP „Zmaj“: Novi Sad. ISBN 86-489-0303-3
Reference[уреди]
- ^ BirdLife International (2004). Tyto alba. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 11. maja 2006.
( Baza podataka uključuje i dokaze zašto je takson poslednja briga.) - ^ D. Simić, S. Puzović: Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja, Beograd: Loa Srbije, 2008 ISBN 978-86-911303-0-5
- ^ Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива
Spoljašnje veze[уреди]
