Кусадак

Кусадак
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Смедеревска Паланка
Географски подаци
Географске координате	44° 23′ 35" СГШ 20° 48′ 07" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	175 m
Становништво (2002)
број становника	5691
Остали подаци
Поштански број	11425
Позивни број	026
Регистарска ознака	SP
Кусадак  Кусадак на мапи Србије

Кусадак је насеље у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 5691 становника (према попису из 1991. било је 6089 становника).

Историја

Кроз село пролази пруга Београд-Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице. Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.

Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нашено је парче украсне плоче, на којој је рељефно израшен римски император као победилац. Ова плоча чува се у београдском народном музеју.
Прве податке о овоме насељу имамо из првих десетина 18. века. За време аустриске владавине 1718-1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском «диштрикту» (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који тада имао 30 домова и једну цркву «у шуми». Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Предање вели да су деспоти овде прићешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.

Село није од увек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове од насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено «због помора који је завладао».
Кусадак се помиње у арачки списковима и имао је 1818. г. 107, а 1822. г. 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.

Најстарије су породице: Стојаковићи (данас по разним презименима) чији је предак Остаја дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је «због помора» побегао на данашње место; Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из «Старе Србије-из Турске» пребегли од Турака; Банковићи воде порекло од предка Банка који је дошао «од Сјенице – Старог Влаха;» Кнежевићи – Кораћи који су род Маринковићима у Ковачевцу; Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа боне познате под именом «Ђокова буна»
Године 1846. г. Кусадак је имао 244 куће, а по попсу из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6031 становником.. (подаци крајем 1921. године).

Кусадак има око седам хиљада становника и веома је развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда а у центру села једна већа која је од првог до осмог разреда. У селу се такође налази и манастир Пиносава из 17. века.

Село је веома атрактивно за младе пошто има доста локала где могу да се окупљају, село има и језеро које је окружено великом шумом а и спортске активности су заступљене. Постоје фудбалски клуб и фолклорно друштво које окупља доста младих људи.

Демографија

У насељу Кусадак живи 4586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 7226 1953. 7429 1961. 7506 1971. 6940 1981. 6551 1991. 6089 5961 2002. 5850 5691

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			5.651	99,29%
Македонци			9	0,15%
Хрвати			8	0,14%
Словенци			1	0,01%
Руси			1	0,01%
Бугари			1	0,01%
Југословени			1	0,01%
непознато			15	0,26%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	22			13
80+	47			86
75-79	87			150
70-74	149			218
65-69	198			198
60-64	159			183
55-59	129			137
50-54	232			161
45-49	265			247
40-44	207			155
35-39	193			193
30-34	177			153
25-29	209			171
20-24	162			147
15-19	152			162
10-14	185			163
5-9	175			128
0-4	150			128
просек	39.9			43.4

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1518 1597 1747 1750 1735 1643 1591

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 258 337 213 264 212 205 65 24 6 7 3.58

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2388	582	1569	157	72	8
Женски	2374	267	1575	479	45	8

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1332	196	-	1	251	18	35	53	9	631
Женски	492	185	-	-	56	6	2	47	4	70
Оба	1824	381	-	1	307	24	37	100	13	701
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	15	43	14	35	6	-	-	25
Женски	2	7	4	26	77	2	-	-	4
Оба	2	22	47	40	112	8	-	-	29

Коришћена Литература

• „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Неколико фотографија и основни подаци о манастиру Пиносава (Клуб путника Србије)