Лактац

Координате: 43° 51′ 10″ С; 16° 32′ 07″ И / 43.852856257876894° С; 16.53527762156387° И / 43.852856257876894; 16.53527762156387
С Википедије, слободне енциклопедије

Лактац
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ОпштинаХрваце
Становништво
 — 2011.2
Географске карактеристике
Координате43° 51′ 10″ С; 16° 32′ 07″ И / 43.852856257876894° С; 16.53527762156387° И / 43.852856257876894; 16.53527762156387
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина460 m
Лактац на карти Хрватске
Лактац
Лактац
Лактац на карти Хрватске
Лактац на карти Сплитско-далматинске жупаније
Лактац
Лактац
Лактац на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21233 Хрваце
Позивни број+385 21

Лактац је насељено мјесто у саставу општине Хрваце, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географске карактеристике[уреди | уреди извор]

Лактачка Љут се налази на североисточној страни Цетине, према области Дубравама. Лактачка Љут и Дубраве су део исте подске површи. Границом ове површи и кречњачке стране Кошутице, која се диже према североистоку, пружа се удолина динарског правца, чије је дно под црвеницом и њивама. На површи и страни Кошутице су пашњаци и храстово жбуње. Североисточним оквиром удолине, на граници њива и пашњака, лежи Лактац, као и села Борковић и Винчић.[1]

Лактац се налази 13 km југоисточно од Врлике и 20 километара северозападно од Сиња, у подножју планине Динаре, на реци Цетини тј. Перућком језеру.

Историја[уреди | уреди извор]

Период угарске власти (до 1513)[уреди | уреди извор]

Изградњи Перућке бране и стварању вештачког акумулационог језера претходила су археолошка истраживања локалитета на Цетини, која су почела 1954. године. На положају сеоског гробља у Лактацу нађени су остаци темеља једнобродне правоугаоне позносредњовековне цркве. Уз цркву је пронађено и неколико гробова из истог периода, покривених монолитним неукрашеним плочама. У темеље цркве су уграђени, као сполије, уломци античких натписа и раносредњовековних скулптура. За раносредњовековне уломке је откривено да припадају цркви у Кољану.[2]

Даровница угарског краља Андрије II шибенском кнезу Домалду помиње насеље Лактен у жупанији Цетина с Триљем. Историчар Стјепан Гуњача је Лактен идентификиовао са данашњим Лактацем.[3]

Период османске власти (1513—1718)[уреди | уреди извор]

Османска војска је 1513. заузела Сињ и његову област. Од 1524. се помиње Сињска нахија.[4]

У османском пописном (tapu tahrir) дефтеру Клишког санџака из 1550. године, Лактац се не помиње.[5] У пописном дефтеру из 1574. године, Лактац се помиње као село Лактач (вероватно услед недостатка слова са гласовном вредношћу ц у османском турском), а 1585. као истоимена мезра у нахији Сињ или Цетина (два имена за исту нахију). У последњем попису се наводи да су на мезри Лактач поседе имали један калуђер и један поп.[6] У попису из 1604. године помиње се мезра Свети Вид и Лактач, која је у поседу становника села Бителић. Приходи од речене мезре процењени су на 200 акчи годишње.[6]

По завршетку Морејског рата (1684—1699) Млетачка република је заузела одређене пограничне области, упркос одредбама Карловачког мира. Поседнут је био и Лактац. Османска војска је 1701. повратила спорне области.[7] Лактац се у пописном дефтеру из исте године помиње као чифлук Лактач, који од давнина припада монасима цркве (при чему се готово сигурно мисли на манастир Драговић).[8]

Период хабзбуршке власти (1797—1918)[уреди | уреди извор]

Од 1816. године, после стабилизације хабзбуршке власти, Лактац, дефинисан је подређен општини Дабар, која је припала судском котару у Сињу. Сам судски котар био је део котарског сатништва у истом граду, дела хабзбуршке Краљевине Далмације. По подели Аустријског царства на аустријски и угарски део, Далмација је припала аустријском делу.[9]

Лактац према попису из 1862.[10]
кућа римокатолика гркокатолика православца протестаната Јевреја сво домаће присутно становништво странци укупно присутно становништво сво домаће одсутно становништво укупно становника
20 0 0 164 0 0 162 0 162 2 164
Лактац према попису из 1890.[9]
кућа мушкараца жена укупно становника
55 112 92 204
Југословенски и постјугословенски период (од 1918)[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Сињ. Током рата у Хрватској био је у саставу Републике Српске Крајине.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Лактац је имао 2 становника.[11]

Број становника по пописима[12]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
164 0 7 204 257 291 0 282 275 321 163 121 123 124 0 2

Напомена: У 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Дабар. До 1900. исказивано као део насеља.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Лактац је имало 124 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
 100 80,64%
непознато
  
 24 19,35%
укупно: 124

Ранији пописи[уреди | уреди извор]

Националност[13] 1981. 1971. 1961.
Срби 116 117 161
Југословени 7
Хрвати 4 2
остали и непознато
Укупно 123 121 163

Црква[уреди | уреди извор]

У близини Лактаца, према Кољанима се налази српскоправославни манастир Драговић.

Презимена[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милојевић, Боривоје (1925). „О привреди и насељима у долини Цетине и Крке”. Гласник српског географског друштва. 11: 66—67. 
  2. ^ Milošević, Ante (1998). Arheološka topografija Cetine. Split: Muzej hrvatskih arheoloških spomenika. стр. 49—51. 
  3. ^ Cicvarić, Ivan (1996). „Ubikacija starokršćanskog Ludruma”. Croatia Christiana periodica. 38: 170. 
  4. ^ Оbradili Fehim Dž. Spaho, Ahmed S. Aličić; Priredila Behija Zlatar (2007). Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine. Sarajevo: Orijentalni institut u Sarajevu. стр. 92. 
  5. ^ Оbradili Fehim Dž. Spaho, Ahmed S. Aličić; Priredila Behija Zlatar (2007). Opširni popis Kliškog sandžaka 1550. godine. Sarajevo: Orijentalni institut u Sarajevu. стр. 92—94. 
  6. ^ а б Spaho, Fehim Dž. (1985). „Jedan turski popis Sinja i Vrlike iz 1604. godine”. Acta historico-oeconomica Iugoslaviae. 12: 83. 
  7. ^ Hafizović, Fazileta (2016). Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine. Zagreb - Sarajevo: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta - Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu - Orijentalni institut u Sarajevu. стр. 8—9. 
  8. ^ Hafizović, Fazileta (2016). Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine. BOA TTD 861. Zagreb-Sarajevo: SKD "Prosvjeta" - Centar za komparativnohistorijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta u Zagrebu - Orijentalni institut u Sarajevu. стр. 54. 
  9. ^ а б K. K. STATISTISCHEN CENTRAL - COMMISSION (1894). Special-Orts-Repertorien der im Österreichischen Reichsrathe vertretenen Königreiche und Länder. Neubearbeitung auf Grund der Ergebnisse der Volkzählung vom 31. December 1890: XIV. Dalmatien. Wien: Alfred Hölder: K.u.K. Hof- und Universitäts-Buchhändler. стр. 117—119. 
  10. ^ Statistica generale della Dalmazia edita dalla giunta provinzionale. Divisione IV: Popolazione. Fascicolo primo. Zara: Tipografia fratelli Battara. 1862. стр. 15. 
  11. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 21. 4. 2013. 
  12. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
  13. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапа[уреди | уреди извор]

Фотографије[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лактац&oldid=26914767”