Lepa Brena

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
„Брена“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Брена (вишезначна одредница).
Lepa Brena
Lepa Brena 2007.
Lepa Brena 2007.
Podaci
Ime po rođenju Fahreta Jahić
Datum rođenja 20. oktobar 1960.
Mesto rođenja Tuzla, SR Bosna i Hercegovina, Социјалистичка Федеративна Република Југославија Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
Aktivan period od 1980.
Izdavačka kuća PGP-RTB
Diskoton
ZaM
Grand Production
Veb-sajt www.jednajebrena.com

Fahreta Jahić Živojinović (20. oktobar 1960, Tuzla), poznatija kao Lepa Brena, jugoslovenska je folk, pop-folk i pop pevačica i estradni menadžer.

Karijeru na estradi počela je 1981. sa Lira šouom. Njena popularnost u Jugoslaviji rasla je veoma brzo. Već od pojavljivanja u filmu Tesna koža, postaje prepoznatljivo lice, veoma prisutno u medijima. Sa Sašom Popovićem je suvlasnik Grand produkcije.

Detinjstvo i počeci[уреди]

Fahreta Jahić je rođena u Tuzli 20. oktobra 1960. godine u muslimanskoj porodici, ali je odrasla u Brčkom. Njen otac Abid je radio kao medicinski tehničar, dok joj je majka, Ifeta, bila krojačica. Fahreta je bila njihovo treće dete — ima brata Faruka i sestru Faketu. Premda su živeli skromno, u jednosobnom stanu, Jahićeva kaže da je imala bezbrižno detinjstvo i da joj nikada ništa nije nedostajalo.[1]

Već tada je primećen njen dar za pevanje. Ona bi najpre slušala pesme na gramofonu, a potom okupljala porodicu i pevala one koje je naučila. Bila je nestašno dete, pa je tako u petom razredu osnovne skole po kazni morala da peva na takmicenju Mladi graditelji, gde osvaja prvo mesto sa pesmom Kemala Montena Sviraj jos prijatelju moj. Završila je Osnovnu školu Zaim Mušanović, gde je bila đak generacije.[2]

Osim za muziku, Fahreta je bila talentovana i za sport. Bila je 176 centimetara visoka i trenirala je košarku u brčanskom klubu Interplet, tada joj njen trener i profesor fizičkog vaspitanja Vlada Bajer, igrom slučaja, daje nadimak Brena.[3]

Tada je shvatila da ono čime zaista želi da se bavi jesu pevanje i šoubiznis. Nakon uspeha na Mladim graditeljima, Brenu primećuju momci iz benda Yudexi i nude joj da peva sa njima. Jedan mali period proveli su zajedno, gostujući po domovima kulture, igrankama i takmičenjima, nakon čega su se razišli. Fahreta je naučila da peva strane pesme koje je publika volela, iako je kod kuće pevala isključivo sevdalinke, koje je volela njena majka. Godine 1979. završava gimnaziju i seli se u Beograd, gde upisuje turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu.[4]

Lira šou[уреди]

Uporedno sa Breninim studiranjem, i njen mlađi brat je išao u srednju školu, dok sestra nije mogla da nađe posao. Pola očeve plate slato je u Beograd, a od druge polovine se izdržavala porodica Jahić. Brena je stoga nakon godinu dana studija napustila fakultet i vratila se u Brčko, gde je počela da peva za honorar. Vrlo brzo je dobila stalan angažman na igrankama i veseljima, bila je poznato lice u gradu, mala koja je pevala rok. U Brčkom je početkom osamdesetih gostovao novosadski sastav Lira šou, na čelu sa Aleksandrom Sašom Popovićem. Pošto im se baš u to vreme pevačica Spasa udala, oni su na turneji raspisali konkurs da traže novi glas.[5]

U Brčkom su ih svi upućivali na rokerku koja peva u Domu kulture Vasa Pelagić. Članovima benda je otresita devojka u početku izgledala smešno, kao uostalom i njena izjava: „Generalno, ne pevam narodnjake, ali ću naučiti.“ Iako su vrlo brzo dogovorili posao, njeni roditelji su se pobunili. Njen otac nije želeo da mu ćerka bude kafanska pevačica. Ubeđivanje je trajalo mesecima, i nakon Breninog stava ako me ne pustite, otići ću i sama, roditelji su popustili. Fahreta je 5. aprila vozom otputovala u Bačku Palanku, gde je sutradan imala nastup.[6]

Već 6. maja 1980. Brena je u hotelu Turist imala prvi nastup sa bendom. Posle brojnih angažmana širom Srbije i dve godine rada, Lira šou 1982. dobija stalan posao u hotelu Park, u Novom Sadu. Premda je najveću pažnju zavređivala svojim pevanjem, Fahreta je često bila kritikovana zbog oskudnog odevanja. Uzor su joj bile zvezde pop kulture i seksualne revolucije, i Brena je sama crtala kostime i slala ih majci da joj ova sašije. Iako se Ifeta bunila kada bi videla o kakvim se komadićima garderobe radi, uvek bi uradila kako joj ćerka kaže.[1]

Pored stila, kritikovana je i njena težina, jer je mali višak kilograma za tadašnje standarde bio primetan. Lepa Brena je u jednom intervjuu iz 1982. rekla da će se oblačiti kako ona želi. „Lajza Mineli je u četrdeset petoj godini pevala u šortsu i halterima u filmu Kabare. A da ne govorim o Tini Tarner... Što da podilazim lažnom moralu? Ne stidim se svoga tela.“[7]

Izgradnja karijere[уреди]

Posle slave stečene u Parku, na jesen 1981. godine usledio je angažman u beogradskom Tašu, kada počinje Brenin put ka zvezdama. Direktor Taša i nekadašnji košarkaš Vladimir Cvetković preuzeo je ulogu Breninog prvog menadžera. On je upoznaje sa Milutinom Popovićem Zaharom i on joj snima LP sa deset različitih pesama za PGP RTB. Iste godine i menja ime benda Lira šou u Slatki greh. Na ovom albumu se našla i legendarna pesma Čačak, Čačak sa kojom su se Lepa Brena i Slatki greh pojavili na Hit paradi.[6]

Kao neprikladno obučenu, Jovan Ristić ju je isekao iz programa i dao Minimaksu. Minimaks u svojoj emisiji Pretežno vedro koristi taj snimak želeći da bude duhovit i dodaje joj epitet lepa. Svojom popularnošću Brena postaje interesantna i ljudima iz sveta filma. Igrajući sebe pojavljuje se u filmu Tesna koža.[6]

Godine 1983. ponovo u saradnji sa Zaharom objavljuje i drugi album za PGP RTB. Pesme Mile voli disko, Duge noge i Dama iz Londona postaju mega hitovi. Na Jugoviziji, jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije, Lepa Brena se pojavljuje sa pesmom Sitnije, Cile, sitnije. Iako te takmičarske večeri nije uspela da pobedi, pesma ipak postaje najtiražniji singl te godine. U tom periodu upoznaje i Raku Đokica, direktora tadašnje Estrade Kikinda, koji ubrzo postaje njihov novi menadzer i izvršni producent.[8]

Raka preuzima potpunu brigu o Breninoj karijeri. Nedugo potom sledi i prva velika turneja po Jugoslaviji. U okviru te turneje, Lepa Brena i Slatki greh, kao prvi „narodnjaci“, održavaju 17 uzastopnih koncerata u beogradskom Sava centru. Na stadionu mostarskog Veleža pod Belim bregom peva pred oko 30.000 fanova. Album Bato, bato izdat je 1984. godine. Novi imidž bio je praćen i novim muzičkim stilom, drugačijim od onog koji je negovao Popović. Popularno nazivana „kafanska devojka“ zamenjena je više pop melodijama, a tekstovi su bili provokativniji, pevljiviji i pristupačni širokim masama.[8]

Te godine Raka Đokić ponovo okuplja grupu ljudi sa filmskog platna, reditelja Miću Miloševica i pisca Sinišu Pavića. Zajednički prave filmsku komediju Nema problema, čiji je cilj bio promovisanje Brene i Slatkog greha. Film doživljava ogroman uspeh i kao najgledaniji te godine dobija Oskar popularnosti. Uporedo sa ovim albumima, Lepa Brena uspostavlja saradnju sa Miroslavom Ilićem i snima duet Jedan dan života i pesmu Živela Jugoslavija!.[9]

U sarajevskoj Skenderiji pravi koncert i iste godine pripada joj čast da spektakularno otvori Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Te godine Brena i Slatki greh ostvaruju i seriju uspješnih koncerata po Evropi, Americi, Kanadi i Australiji. Samo na koncertu u Sidneju, Lepu Brenu je slušalo i gledalo 12.000 ljudi. Godine 1985. izdaje svoj četvrti album, Pile moje. Organizuje i novu veliku jugoslovensku turneju, koja je trajala nekoliko mjeseci. U Rumuniji, u Temišvaru, na Stadionu Dan Paltinisanu pevala je pred 60.000 ljudi. To se ponovilo 15. juna 2012.[10]

Godine 1986. Lepa Brena se po drugi put pojavljuje na jugoslovenskom takmičenju za Pesmu Evrovizije. Ni ovaj put joj nije pošlo za rukom da osvoji naklonost žirija. Na proleće je objavila svoj peti album pod nazivom Voli me, voli. Iste godine sa pop-rok grupom Alisa snima duet Posle devet godina, poznatiju kao Hej hej dečače.[11]

Hajde da se volimo[уреди]

Do kraja 1986. godine Brena je postala jedna od najpoznatijih javnih ličnosti Jugoslavije, ali i učvrstila poziciju seks-simbola.[7][12] Menadžer Raka Đokić osmislio je da Brenin sledeći album bude praćen filmom u kojem će ona igrati glavnu ulogu. Ova ideja je uspešno realizovana i 1987. godine snimljen je film Hajde da se volimo praćen istoimenim albumom. Na osnovu stečenog uspeha, odlučeno je da se snime dva nastavka — Hajde da se volimo 2 (1989) i 3 (1990) — praćena albumima Četiri godine i Boli me uvo za sve. Hitovi sa ovih albuma bili su Hajde da se volimo, Golube, On ne voli me, Udri Mujo, Biseru beli, Ja pripadam samo tebi, Poželi sreću drugima, Jablane i Čik pogodi.[13]

U turbulentim godinama kraja osamdesetih i početka devedesetih, Lepa Brena i Slatki greh godišnje su održavali i preko 350 koncerata, pa i dva koncerta u istom danu. Kompletno su rasprodali sedamnaestodnevni koncert u Centru „Sava“.[14] Godine 1990. Brena je održala i koncert u Bugarskoj, na Stadionu Vasil Levski u Sofiji, pred oko 110.000 ljudi.[15] Na scenu je sletela helikoptera. To se ponovilo krajem 2011. u Areni Armeec pred više od 20.000 ljudi.[16]

Solistička karijera[уреди]

Godine 1991. Lepa Brena snima poslednji zajednički album sa Slatkim grehom Zaljubiška. Album nije posebno propraćen u medijima zbog Fahretinog preloma noge u skijaškoj nesreći novembra 1992. i njene udaje krajem godine za tenisera Slobodana Živojinovića, sa kojim ima dva sina — Stefana (1992) i Viktora (1998) — dok imaju i sina Filipa iz Živojinovićevog pređašnjeg braka.[17][18]

Nakon trogodišnje pauze, ovaj put samostalno, Brena izdaje album Ja nemam drugi dom i održava koncert na beogradskom stadionu „Tašmajdan“. Sledeći album Kazna božija izdat je 1995 i propraćen turnejom po Makedoniji. Album Luda za tobom izdat je 1996. Četiri godine kasnije, sa Slatkim grehom pravi poslednji zajednički projekat Pomračenje sunca.[19]

Dana 23. novembra 2000. Brenin sin Stefan je kidnapovan. Po uplati otkupa od dva i po miliona nemačkih maraka u kešu, dečak je oslobođen nakon pet dana.[20] Živojinovići su se ubrzo preselili u Sjedinjene Američke Države, te je prekinut svaki pevačicin rad sa Slatkim grehom. Ipak, Brena se ubrzo i vratila kako bi nastavila sa karijerom.[17]

Tok je 2004. izdala The Best Of Lepa Brena sa 42 najveća hita svoje karijere, a četiri godine kasnije i album Uđi slobodno sa 10 novih pesama, među kojima su novi hitovi „Pazi kome zavidiš“ i „Kuća laži“. Godine 2009. organizovana je balkanska turneja. Najnoviji album, nazvan Začarani krug, Brena je izdala 2011. Dana 20. oktobra 2011, na svoj pedeset i prvi rođendan, održala je koncert u Beogradskoj areni. U Arenu je došla helikopterom, a uz njene pesme su igrali plesači iz Operacije Trijumf.[21]

Godine 2009. pojedinci bošnjačke i hrvatske nacionalnosti bojkotovali su Brenine koncerte unutar balkanske turneje u Sarajevu (30. maj) i Zagrebu (13. jun). Tih dana su u medijima izašle Brenine fotografije, napravljene 1993, tokom rata u Bosni i Hercegovini, a na kojima ona pozira u uniformi Vojske Republike Srpske u gradu Brčkom.[22] Imajući u vidu da je Fahreta Bosanka, protestanti su je nazivali izdajicom i četnikušom. Ipak, koncerti su održani bez incidenata, a Lepa Brena je izjavila da u pitanju nije vojna uniforma, već kostim korišćen 1990. prilikom snimanja spota za pesmu Tamba lamba u Africi, a prikazanog u filmu Hajde da se volimo 3, a da u Brčko nije došla da bi pevala vojnicima, već da bi iz grada izbavila svog oca.[23]

Dana 22. oktobra 2010. umro je osamdesetdvogodišnji Brenin otac Abid Jahić nakon što ga je u rodnom Brčkom udario autobus. Sahranjen je na muslimanskoj sahrani održanoj tri dana po smrti, a na kojoj je prisustvovala i pevačica.[24] . 20. oktobra 2011. na svoj 51. rodjendan priredjuje nezaboravan koncert u Beogradskoj Areni pred vise od 20000 ljudi. Na koncertu su gostovale njene kolege sa kojima je saradjivala tokom njene tri decenije duge karijere. Zbog velikog interesovanja napravljena je i repriza koncerta koja je odrzana sutradan 21. oktobra.Ona je 27. jula 2012. završila u bolnici nakon što je osetila snažne bolove. Naime, dijagnostifikovana joj je venska tromboza, zbog koje je morala da otkaže sve avgustovske koncerte. Slična neprilika dogodila joj se i 2004, kada je medicinsko osoblje moralo da joj otkloni krvni ugrušak (tromb) iz ruke.[25]

Trenutno u gradovima Novom Pazaru,[26] Kragujevcu, Vranju, Nišu, Užicu (Srbija), Temišvaru (Rumunija) i Tokiju (Japan)[27] postoje zgrade sa njenim imenom. Sem toga, Brena je počasni građanin Kikinde.[28]

Diskografija[уреди]

Filmografija[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ а б Biografija Lepe Brene, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  2. ^ Press: „Heroji naše i vaše mladosti“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  3. ^ Tračarenje: „Kako je Lepa Brena dobila nadimak?“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  4. ^ Folkoteka: „Lepa Brena — biografija“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  5. ^ Poznati INFO: „Lepa Brena — Biografija“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  6. ^ а б в Balknmedia: „Mile voli disko, a ja kolo šumadijsko“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  7. ^ а б Story: „Kako je Lepa Brena postala jugoslovenski simbol“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  8. ^ а б Vreme 911: „Povratak Lepe Brene — Poslednja Jugoslovenka“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  9. ^ Puls: „Saša Popović: Miroslav Ilić je tražio da uništimo Zoricu i Kemiša“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  10. ^ Telegraf: „Lepa Brena posle 28 godina peva u Rumuniji!“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  11. ^ ESC Serbia: „Kako ja kažem: Lepa Brena – Usitnjene kritike“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  12. ^ Blic: „Pomirila sam se sa tim da više nisam seks simbol“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  13. ^ Политика: „Цео свет је моја кућа“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  14. ^ Džetleg: „Poznati :: Fahreta Jahić“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  15. ^ Ceo dan sa Lepom Brenom ( RTV Belle amie 09.03.2012 ) - YouTube
  16. ^ Svet: „Ponovo sleće helikopterom: Lepa Brena večeras u Sofiji!“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  17. ^ а б Puls: „Fahreta Živojinović - Lepa Brena“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  18. ^ Press Online: „Životna ispovest Lepe Brene“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  19. ^ Vesti Online: „Lepa Brena za rođendan u Areni“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  20. ^ title=Prokletstvo uspeha Vreme: „Prokletstvo uspeha“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  21. ^ Crveni tepih: „Lepa Brena helikopterom stigla u Beogradsku arenu“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  22. ^ Jutarnji: „Branitelji dijele slike Lepe Brene u srpskoj uniformi“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  23. ^ Regional Express: „Lepa Brena nije četnikuša“, Pristupljeno 3. 8. 2013
  24. ^ Kurir: „Lepa Brena sahranila oca u Brčkom“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  25. ^ Svet: „Lepa Brena tri meseca ne sme da nastupa“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  26. ^ B92: „Novi Pazar — lokalni nazivi grada“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  27. ^ Alo: „Gde stanuješ? U Lepoj Breni!“, Pristupljeno 3. 8. 2013.
  28. ^ Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd 1991. strane 167-168, tekst „Jahić A. Fahreta“

Spoljašnje veze[уреди]