Ludvik Kuba

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ludvik Kuba

Ludvik Kuba
Ludvik Kuba

Информације
Датум рођења 16. april 1863.
Место рођења Podjebradi (Austrijsko carstvo)
Датум смрти 30. novembar 1956.
Место смрти Prag (ČSSR)
Дела

Ludvik Kuba (češ. Ludvík Kuba; Podjebradi, 16. april 1863Prag, 30. novembar 1956) bio je češki slikar pejzaža, muzičar, pisac i profesor Umetničke akademije u Pragu. Bio je jedan od postimpresionista i sakupljač narodnih pesama.

Biografija[уреди]

Ludvik Kuba se rodio kao drugo od trinaestoro dece Ludvika Kube i Ane rodj. Miškovske. Studirao je na muzičkoj školi u Pragu (orgulje) a pohađao je i privatne časove slikanja. Primljen je na Umetničku akademiju u klasi Maksa Pirnera (1891-1893). Zatim je studirao na Julijanskoj Akademiji u Parizu (1893-95) i školi Anton Ažbe u Minhenu tokom (1895-1904). Svoj život je posvetio slikanju, skupljanju narodnih pesama (na primer Slovanstvo ve svých písních - „Sloveni i njihove pesme“ i zapisao 4.000 pesama) i pisanju o narodnoj tradiciji. Njegov umetnički stil je bio visoko cenjen u okviru impresionizma a uglavnom je slikao pejzaže (omiljeni motivi su mu bili Južnočeški kraj), portrete (na primer Jožef Svatopolk Makar) i mrtva priroda (na primer „Crvene begonije“).

Za svoj stručni rad na polju etnologije dobio je 1936. godine titulu doktora na Karlovom Univerzitetu u Pragu a od 1937. je postao stalni član Češke akademije.

Nosilac je brojnih priznanja u Češkoj i inostranstvu. 1923. godine je dobio orden Svetog Save a od 1935 je članem JAZU u Zagrebu.

Putovanja[уреди]

Kuba je kao izraziti panslavista krajem 19 i početkom 20 veka putovao Balkanom i posmatrao lokalne kulture i detaljno opisivao lokalne običaje, istoriju i osećanja ljudi. Prvo putovanje van Češke je poduzeo 1885 godine u Slovačku a potom slede

  • 1886 Lužice, Galicija i Ukrajina
  • 1887 Rusija
  • 1888-1893 jugoslovenske zemlje (uglavnom Crna Gora i Bosna i Hercegovina)
  • 1922-1924 Lužice
  • 1925 i 1928 Srbija i Makedonija
  • 1929 Slovačka, Bugarska i potkarpatska Rusija

Svoju svestranost i nadarenost je iskoristio da bi sakupio što vise pesama a veliki broj svojih ilustracija koristio je u feljtonima koje je objavljivao u češkim časopisima Květi, Osvěta, Lumir, Narodní Listy, Zlata Praha, Slovanský sborník i Časopis českého muzea.

Dela[уреди]