m-Krezol

Из Википедије, слободне енциклопедије
m-Krezol
IUPAC ime
Drugi nazivi 3-Hidroksitoluen
Identifikacija
CAS registarski broj 108-39-4 YesY
ChemSpider[1] 21105871 YesY
UNII GGO4Y809LO YesY
EINECS broj 203-39-4
DrugBank DB01776
ChEMBL[2] CHEMBL298312 YesY
RTECS GO6125000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C7H8O
Molarna masa 108,14 g/mol
Agregatno stanje bezbojna do bledo žuta tečnost
Gustina 1,034 g/cm³, tečnost na 20 °C
Tačka topljenja

11 °C, 284 K, 52 °F

Tačka ključanja

202.8 °C, 476 K, 397 °F

Rastvorljivost u vodi 2,35 g/100 ml na 20 °C
5,8 g/100 ml na 100 °C
Rastvorljivost u etanol putpuno
Rastvorljivost u dietil etar potpuno
Indeks refrakcije (nD) 1,5398
Viskoznost 184,23 cP na 20 °C
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada Može da uzrokuje ozbiljne opekotine
NFPA 704
NFPA 704.svg
2
3
0
 
R-oznake R20 R24 R25 R34
S-oznake S36 S37 S39 S45
Tačka paljenja 86 °C
Srodna jedinjenja
Srodne materije o-krezol, p-krezol, fenol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

m-Krezol (3-metilfenol) je fenol sa formulom (CH3)C6H4(OH).[3][4]

On se može koristiti kao rastvarač za polimere, npr. provodni polimer polianilin. Kad se polianilin nanese iz rastvora m-krezola ili kad se polianilinski film izloži pari m-krezola, provodljivost je veća nego kad se polianilinski film pripremi bez m-krezola, usled fenomena poznatog kao sekondarni doping.[5]

On je izomer p-krezola, o-krezola i anizola.

Antiseptik amilmetakrezol je analog m-krezola.

Prirodna zastupljenost[уреди]

m-Krezol je jedna od komponenti prisutnih u sekreciji žlezda na slepočnicama afričkih slonova (Loxodonta africana'') tokom sezone parenja .[6]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  3. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  4. ^ Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 
  5. ^ Alan G. MacDiarmid and Arthur J. Epstein. 1995. "Secondary Doping in Polyaniline" Synthetic Metals 69 (85-92).
  6. ^ Some chemical constituents of the secretion from the temporal gland of the African elephant (Loxodonta africana). Jack Adams, Alexander Garcia and Christopher S. Foote, Journal Of Chemical Ecology,1978, Volume 4, Number 1, 17-25, doi:10.1007/BF00988256

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]