Мери Пикфорд

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Mary Pickford)

Мери Пикфорд
Портрет Мери Пикфорд из око 1913.
Лични подаци
Пуно имеГладис Луиз Смит
Датум рођења(1892-04-08)8. април 1892.
Место рођењаТоронто[1], Канада
Датум смрти29. мај 1979.(1979-05-29) (87 год.)
Место смртиСанта Моника, Калифорнија, САД
Породица
СупружникОвен Мур (1911—1920)
Даклас Фербанкс (1920—1936)
Чарлс Роџерс (1937—1979)
Потпис
Веза до IMDb-а

Мери Пикфорд (енгл. Mary Pickford) је била америчко-канадска[2] филмска глумица, рођена 8. априла 1892. године у Торонту (Канада), а преминула 29. маја 1979. године у Санта Моники (Калифорнија).

Од пете године глумила је у једном позоришту, са осам је већ била на турнеји, а са 18 је наступала на Бродвеју. Играла је у Усамљеној вили Дејвида Грифита 1909. године, а до 1913. године играла је искључиво на филму. Једна је од првих филмских звезда.[3] Постала је симбол невиности и била надалеко чувена по надимку Амерички слаткиш.[4][5][6] Била је планетарна звезда немог филма, позната и као Девојка са локнама, Мала Мери. У неме филмове које је снимила спадају Теси са олујне земље (1914), Сирота мала богаташица (1917). Њен таленат за карактеризацију, грациозност и темпирање комичних ситуација протраћен је у окрепљујућим (мада у великој мери заборављеним) филмовима као што су Ребека са фарме Санибрук (Rebecca of Sunnybrook Farm, 1917), Полиана (Pollyanna, 1920), због којих је касније добијала улоге врло сличног типа. Била је уз Дагласа Фербанкса, свог другог мужа, највећа звезда у периоду од 1915. до 1920. године. Заједно са Дејвидом Грифитом, Чарлијем Чаплином и Дагласом Фербанксом као оштроумна и способна пословна жена основала је 1922. године компанију Јунајтед Артистс. Тек повремено је добила прилику да се опроба и у улози редитеља. Добила је Оскара за најбољу главну глумицу за улогу у свом првом звучном филму Кокета из 1929. године. Повукла се из света филма 1933. године. Добила је Оскара за животно дело 1975. године. Амерички филмски институт је ставио на 24. место на листи 25. највећих глумица 20. века.[7]

Младост[уреди | уреди извор]

Биста Мери Пикфорд на Универзитетској авенији, у близини њеног родног места у Торонту.

Мери Пикфорд је рођена Глaдис Мари Смит 1892. (иако је касније тврдила да је 1893. или 1894. година њеног рођења) на адреси 211 Универзитетска авенија,[а] Торонто, Онтарио.[8] Њен отац, Џон Чарлс Смит, био је син енглеских методистичких имиграната и радио је разне ситне послове. Њена мајка, Шарлот Хенеси, била је ирског католичког порекла и једно време је радила као кројачица. Она је имала двоје млађих сродника, такође глумаца. Шарлот је названа „Лоти Пикфорд” (рођена 1893), а Џон Чарлс млађи је назван „Џек Пикфорд” (рођен 1896). Да би удовољила родбини свог мужа, Пикфордова мајка је своју децу крстила као методисте, у вери њиховог оца. Џон Чарлс старији је био алкохоличар; напустио је породицу и умро 11. фебруара 1898. од смртоносног крвног угрушка изазваног несрећом на радном месту док је радио као благајник на Нијагарском пароброду.[8]

Када је Гладис имала четири године, њено домаћинство је било под заразним карантином као мера јавног здравља. Њихова побожна бака по мајци (Катрин Фајли Хенеси) замолила је римокатоличког свештеника који је био у посети да крсти децу. Пикфордова је у то време крштена као Гладис Мери Смит.[9][10]

Након што је 1899. остала удовица, Шарлот Смит је почела да прима подстанаре, од којих је један био господин Марфи, позоришни менаџер Камингс Сток компаније, који је убрзо предложио да се Гладис, тада са седам година, и Лоти, тада шестогодишњакиња, добију две мале позоришне улоге – Гладис је глумила девојчицу и дечака, док је Лоти играла нему улогу у продукцији Сребрног краља у позоришту Принцеза у Торонту (које је уништено у пожару 1915, обновљено, и срушено 1931), док је њихова мајка свирала оргуље.[11][8] Пикфордова је касније глумила у многим мелодрамама са компанијом Валентина Сток из Торонта, коначно играјући главну улогу детета у њиховој верзији Сребрног краља. Своју кратку каријеру у Торонту завршила је главном улогом Мале Еве у Валентиновом остварењу Uncle Tom's Cabin, адаптираном према роману из 1852. године.[8]

Каријера[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Мери Пикфорд, 1914–1915 (дигитално рестаурирано)
Мери Пикфорд, 1916

До раних 1900-их, позориште је постало породично предузеће. Гладис, њена мајка и двоје млађих сродника обишли су Сједињене Државе железницом, наступајући у трећеразредним компанијама и представама. После шест сиромашних година, Пикфорд је дозволила себи још једно лето да добије водећу улогу на Бродвеју, планирајући да напусти глуму, ако не успе. Године 1906, Гладис, Лоти и Џек Смит су подржавали певача Чонсија Олкота на Бродвеју у Едмунду Берку.[12] Гладис је коначно добила споредну улогу у бродвејској представи из 1907. године, The Warrens of Virginia. Комад је написао Вилијам К. Демил, чији се брат Сесил појавио у глумачкој екипи. Дејвид Беласко, продуцент представе, инсистирао је да Гладис Смит преузме уметничко име Мери Пикфорд..[13] Међутим, након окончања Бродвејског извођења и турнеје представе, Пикфордова је поново остао без посла.

Дана 19. априла 1909, директор компаније Биограф Д. В. Грифит ју је сценски тестирао у њујоршком студију за улогу у никелодеонском филму Pippa Passes. Улога је припала неком другом, али је Грифитову одмах преузео Пикфорд. Брзо је спознала да је филмска глума једноставнија од стилизоване сценске глуме тог времена. Већина глумаца у Биографу зарађивала је 5 долара дневно, али након Пикфордовог једног дана у студију, Грифит је пристао да јој плаћа 10 долара дневно уз гаранцију од 40 долара недељно.[14]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге Мери Пикфорд
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1933. Secrets Mary Carlton/Mary Marlow
1931. Kiki Kiki
1930. Forever Yours -
1929. The Taming of the Shrew Katherine
1929. Coquette Norma Besant
1927. The Gaucho Maagd Mary
1927. My Best Girl Maggie Johnson
1926. Sparrows Molly
1926. The Black Pirate Invaller voor Billie Dove
1925. Ben-Hur: A Tale of the Christ Vrouw in publiek
1925. Little Annie Rooney Annabelle 'Little Annie' Rooney
1924. Dorothy Vernon of Haddon Hall Dorothy Vernon
1923. Росита Rosita Rosita
1922. Tess of the Storm Country Tessibel 'Tess' Skinner
1921. Little Lord Fauntleroy Cedric Errol/Weduwe Errol
1921. Through the Back Door Jeanne
1921. The Nut Feestganger
1921. The Love Light Angela Carlotti
1920. Suds Amanda Afflick
1920. Pollyanna Pollyanna Whittier
1919. Heart o' the Hills Mavis Hawn
1919. The Hoodlum Amy Burke
1919. Daddy-Long-Legs Jerusha 'Judy' Abbott
1919. Captain Kidd, Jr. Mary MacTavish
1918. Johanna Enlists Johanna Renssaller
1918. How Could You, Jean? Jean Mackaye
1918. M'Liss Melissa 'M'liss' Smith
1918. Amarilly of Clothes-Line Alley Amarilly Jenkins
1918. Stella Maris Miss Stella Maris/Unity Blake
1917. The Little Princess Sara Crewe
1917. Rebecca of Sunnybrook Farm Rebecca Randall
1917. The Little American Angela Moore
1917. A Romance of the Redwoods Jenny Lawrence
1917. The Poor Little Rich Girl Gwendolyn
1917. The Pride of the Clan Marget MacTavish
1916. Less Than the Dust Radha
1916. Hulda from Holland Hulda
1916. The Eternal Grind Louise
1916. Poor Little Peppina Peppina
1916. The Foundling Molly O
1915. Madame Butterfly Cho-Cho-San
1915. A Girl of Yesterday Jane Stuart
1915. Esmeralda Esmeralda Rogers
1915. Rags Rags/Alice McCloud
1915. Little Pal 'Little Pal'
1915. The Dawn of a Tomorrow Glad
1915. Fanchon, the Cricket Fanchon
1915. Mistress Nell Nell Gwyn
1915. The Foundling Molly O
1914. Cinderella Cinderella
1914. Behind the Scenes Dolly Lane
1914. Such a Little Queen Koningin Anna Victoria
1914. The Eagle's Mate Anemone Breckenridge
1914. Tess of the Storm Country Tessibel Skinner
1914. A Good Little Devil Juliet
1914. Hearts Adrift Nina
1913. Caprice Mercy Baxter
1913. In the Bishop's Carriage Nance Olden
1909. Запечаћена соба The Sealed Room дворска дама

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ 211 Универзитетска авенија у време рођења Мери Пикфорд била је на углу Универзитетске авеније и улице Елм, сада где се налази Болница за болесну децу. Универзитетска авенија је касније проширена јужно од Квин улице, и адресе су ренумерисане.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Photoplay, Volume 18, Issues 2–6. Macfadden Publications. 1920. стр. 99. 
  2. ^ Photoplay, Volume 18, Issues 2–6. Macfadden Publications. 1920. стр. 99. 
  3. ^ „Who Was Mary Pickford?”. WorldAtlas (на језику: енглески). 15. 7. 2019. Приступљено 3. 5. 2020. 
  4. ^ Baldwin, Douglas; Baldwin, Patricia (2000). The 1930s. Weigl. стр. 12. ISBN 1-896990-64-9. 
  5. ^ Flom, Eric L. (2009). Silent Film Stars on the Stages of Seattle: A History of Performances by Hollywood Notables. McFarland. стр. 226. ISBN 978-0-7864-3908-9. 
  6. ^ Sonneborn, Liz (2002). A to Z of American Women in the Performing Arts. Infobase. стр. 166. ISBN 1-4381-0790-0. 
  7. ^ Love, Claire; Pollack, Jen; Landsberg, Alison (2017). „Silent Film Actresses and Their Most Popular Characters”. National Women's History Museum. 
  8. ^ а б в г Whitfield, Eileen: Pickford: the Woman Who Made Hollywood (1997), pp. 8, 25, 28, 115, 125, 126, 131, 300, 376. University Press of Kentucky; ISBN 0-8131-2045-4
  9. ^ Kevin Brownlow (1968). The Parade's Gone by ... University of California Press. стр. 123. ISBN 978-0-520-03068-8. „I was baptized Gladys Marie by a French priest – Gladys Marie Smith. David Belasco settled on Pickford after I told him the various names in my family ...” 
  10. ^ Leavey, Peggy Dymond (2011). Mary Pickford: Canada's Silent Siren, America's Sweetheart. Dundurn. стр. 15. ISBN 978-1-4597-0076-5. Приступљено 19. 5. 2014. „Gladys Smith (Mary Pickford) was baptized in the Catholic faith at the age of four at her home by a visiting priest.” 
  11. ^ Leavey, Peggy Dymond (2011). Mary Pickford: Canada's Silent Siren, America's Sweetheart. Toronto, Canada: Dundurn. ISBN 978-1-55488-945-7. Приступљено 31. 10. 2018. 
  12. ^ Pictorial History of the American Theatre 1860–1985 by Daniel C. Blum, c. 1985
  13. ^ „Mary Pickford at Filmbug.”. Filmbug. Приступљено 24. 1. 2007. 
  14. ^ Mary Pickford, Sunshine and Shadow, Doubleday & Co., 1955, p. 10.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мери_Пикфорд&oldid=27680915”