Mezuza

Из Википедије, слободне енциклопедије
Збир чланака о
Star of David.svg        Lukhot Habrit.svg        Menora.svg
Јудаизму
Категорија
Јевреји · Јудаизам · Поделе
Ортодоксни · Конзервативни · Реформистички
Хареди · Хасидски · Модерни Ортодоксни
Реконструкционистички · Јеврејска Обнова
Рабински · Хуманистички · Караите · Самаританизам
Јудаистичка филозофија
Принципи вере · Мињан · Кабала
Ноански Закони · Бог · Есхатологија · Месија
Одабрани · Холокауст · Халакха · Кашрут
Скромност · Цедака · Морал · Мусар
Свети списи
Тора · Танах · Талмуд · Мидраш · Тосефта
Рабинска литература · Кузари · Мишне Тора
Арба'ах Турим · Шулчан Арух · Мишнах Берурах
Чумаш · Сидур · Пијут · Зохар
Свети градови
Јерусалим · Сафед · Хеброн · Тиберијада
Важне личности
Аврам · Сара · Исак · Ребека
Јаков · Рахила · Леа · Дванаест племена · Мојсије
Дебора · Рут · Соломон · Давид
Хилел · Самуило · Акиба бен Јосиф · Јехуда ха-Наси
Аба Арика · Садиа Гаон · Исац Алфаси · Раши · Тосафисти
Маимониди · Наманиди · Јосиф Каро
Јеврејски живот
Брит милах · Бар мицва и Бат мицва · Шидук · Брак
Нида · Наминг · Пидјон ХаБен · Смрт
Религијске улоге
Рабин · Ребе · Хазан
Коен · Машгиа · Габај · Магид
Мохел · Бет дин · Рош јешива
Религије у Кехили и институције
Синагога · Микве · Гемах
Сакрални објекти
Синагога · Миках · Јерусалимски Храм / Табернакл
Религиозни чланци
Талит · Тефилин · Кипа · Сефер Тора
Цицит · Мезуза · Менора · Ханукиа · Шофар
Четири врсте · Кител · Гартел · Јад
Јеврејске молитве и церемоније
Шема Јизраел · Амида · Алеину · Кол Нидре
Кадиш · Халел · Ма Тову · Хавдала
Јудаизам и друге религије
према Хришћанству · према Исламу · Јудео-Хришћанство
према Јеврејима агностицима · Аврамске религије
Јудео-паганизам · Религијски плурализам
Повезане теме
Антисемитизам · Критике Јудаизма
Фило-семитизам · Исус · Израел · Ционизам
п  р  у

Mezuza [1](Hebrejski מְזוּזָה) je svitak od pergamenta sa, hebrejskim pismom ispisana, dva odlomka iz pete knjige Mojsijeve: „Šema Jusrael, Adonaj eloenu Adonaj ehad!“ („Čuj, Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je jedan jedini!") i „Veaeja in šamoa tišmeu“ („Ako se budete pridržavali mojih zakona“). Odlomci se ispisuju rukom.

Mezuza na dovratku

Na pozdini je napisana reč „Šadaj“ („Svemogući“). Time se izvršava nalog: „I ispisaćete ih (reči Gospodnje) na dovratcima (mezuzot) kuća svojih i na vrata svoja“. („Zakoni ponovljeni, 6.9)

Svitak se stavlja u drvenu, metalnu ili plastičnu kutiju valjkastog oblika i koso pričvršćuje za gornji deo desnog dovratka i time vidno označava jevrejska kuća. Takav položaj je kompromis dva stava: Rašija (Rabi Šlomo Jitsak, XI vek) i Rabenu Tama (Rabi Jaakov ben Meir iz XII veka). Prvi je smatrao da mezuza treba da stoji vertikalno a drugi horizontalno!

Funkcija mezuze je da stalno podseća vernike na njihovu privženost Bogu i moralne obaveze Jevreja[2].

Još u talmudskom periodu, mezuza je dobila i praznoverni značaj da štiti od zlih duhova. Reč sa poleđine „Šadaj“ je takođe, srednjem veku postala akronim za „Šomer daltot Jisrael“ („Čuvar jevreskih kapija“).

Rabin Moše ben Majmon – Majmonides (Rabam XII vek) je kritikovao one koji menjaju suštinu i značaj mezuze i povezuju je sa praznoverjem.

Običaj je da se prilikom ulaska u kuću, ili izlaska, mezuza dotakne prstima i prsti poljube.

Izvori[уреди]

  1. ^ "Zbirka pomova iz Judaizma" – Cadik Danon, vrhovni rabin Jugoslavije, 1996
  2. ^ "Jevreji – storija i religija" – Dejvid Goldberg i Džon Rejner, 1987