Мирко Бабић

Мирко Бабић
Мирко Бабић
	Мирко Бабић
Лични подаци
Пуно име	Мирко Бабић
Датум рођења	14. март 1948.
Место рођења	Крагујевац, ФНРЈ
Датум смрти	12. новембар 2020. (72 год.)
Место смрти	Крагујевац, Србија
Држављанство	Србија
Занимање	Позоришни, филмски и ТВ глумац
Породица
Супружник	Радица Бабић
Деца	2
Рад
Активни период	1972–2017.
Битна улога	Село гори, а баба се чешља — Драгојло ; Карађорђе и позориште — Карађорђе; Вуковар, једна прича — Зенга
	Веза до IMDb-а

Мирко Бабић (Крагујевац, 14. март 1948 — Крагујевац, 12. новембар 2020) био је српски глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 1973. године на Академији за позориште, филм и телевизију у Београду у класи професора Миленка Маричића.

Био је стални члан ансамбла Театра "Јоаким Вујић" (данас Књажевско-српски театар) у Крагујевцу а у два наврата је био и директор ове куће. Добитник је бројних награда за улоге у позоришту. За изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије, 2009. године, додељена му је Статуета Јоаким Вујић, награда коју Књажевско-српски театар додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара. Двадесет осмог октобра 2011. године на седници Скупштине Града Крагујевца именован је за в. д. директора Књажевско-српског театра.^[2]

Његова најпопуларнија улога је лик Драгојла у ТВ серији Село гори, а баба се чешља.

Последњих година се лечио од рака грла. Преминуо је 12. новембра 2020. године после дуге и тешке болести у 73. години живота у Крагујевцу.^[3] Сахрањен је на Варошком гробљу у Крагујевцу.^[4]^[5]

Награде[уреди | уреди извор]

1973. Максим Горки - На дну - Васка Пепел (IX Сусрети Јоаким Вујић),
1977. Војислав Јовановић - Данило (XIII Сусрети Јоаким Вујић),
1978. Милица Ноковић - Камен за под главу - Крсман (XIV Сусрети Јоаким Вујић),
1979. Лав Николајевич Толстој - Царство мрака - Никита (XV Сусрети Јоаким Вујић и Награда народног позоришта Ниш Сима Крстовић),
1980. Јован Стерија Поповић - Лажа и паралажа - Алекса (XBI Сусрети Јоаким Вујић),
1982. Бранислав Нушић - Др - Милорад Цвијовић (Награда на Данима комедије, Светозарево),
1985. М. Илић - Валцер поручника Нодригена - Томас (XXI Сусрети Јоаким Вујић),
1987. Душан Ковачевић - Св. Георгије убива аждаху - Ђорђе (XXIII Сусрети позоришта Србије, Зајечар),
1990. Божидар Зечевић - 1918 - Капетан Лукић (XXVI Сусрети Јоаким Вујић),
1991. Јован Радуловић - Голубњача - Бледи Дамијан и Бранислав Нушић - Народни посланик - Секулић (XXVII Сусрети Јоаким Вујић),
1993. Вилијам Шекспир - Краљ Лир - Краљ Лир (Награда за најбољу мушку улогу Сима Крстовић),
2004. Прстен са ликом Јоакима Вујића, Награда Театра Јоаким Вујић
2005. Годишња награда Театра Јоаким Вујић,
2008. Годишња награда Књажевско-српског театра додељена на Дан Театра, 15. фебруара,
2009. Статуета Јоаким Вујић додељена на Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруара.^[6]
2013. Орден Светог Саве додељен, 16. новембра.^[7]

Улоге у позоришту (избор)[уреди | уреди извор]

Николај Васиљевич Гогољ - Ревизор - Осип,
Мирослав Крлежа - На рубу памети - Атила Ругвај,
Антон Павлович Чехов - Три сестре - Саљони,
Луиђи Пирандело - Човек,
Максим Горки - Јегор Буличов - Звонцов,
Бранислав Нушић - Сумњиво лице - Жика,
Бранислав Нушић - Госпођа министарка - Чеда
Фјодор Михајлович Достојевски - Браћа Карамазови - Иван Карамазов,
Бернард Шо - Пигмалион - Хенри Хигинс,
Душан Ковачевић - Маратонци трче почасни круг - Лаки Топаловић,
Слободан Селенић - Косанчићев венац - Истреф Вери,
Ђура Јакшић - Станоје Главаш - Станоје Главаш,
Душан Ковачевић - Свети Георгије убија аждаху - Ђорђе,
Јован Радуловић - Голубњача - Бледи Дамијан,
Слободан Селенић - Ружење народа у два дела - Уча,
Монодрама - Кад су цветале тикве (текст Д. Михајловића),
Вилијам Шекспир - Краљ Лир - Краљ Лир,
Монодрама - Реч је човек (Тако је говорио Николај),
Галилејев живот (режија Небојша Брадић) - Галилеј.

Улоге на филму и телевизији[уреди | уреди извор]

Год.	Назив	Улога
1970-те
1971.	Хроника паланчког гробља
1972.	Милева Ајнштајн	Иван Мразов
1978.	Стићи пре свитања	Мијин пријатељ
1980-те
1980.	Снови, живот, смрт Филипа Филиповића	Паја Лампаџија
1980.	Врућ ветар	судски извршилац
1981.	Краљевски воз	Пантић
1981.	Човек који је појео вука (ТВ)	Власник радионице
1982.	Приче преко пуне линије
1983.	Тимочка буна	Милисав
1983.	Переат
1984.	Откос	Јанко
1984.	Др	Др. Милорад Цвијовић
1986.	Протестни албум
1987.	Резервисти
1987.	Waitapu	Илија
1987.	На путу за Катангу	Жакула
1989.	Рођаци из Лазина
1989.	Осми дан у недељи
1989.	Пет хиљада метара са препрекама
1989.	Урош блесави	Јован, Милованов отац
1990-те
1990.	Овде нема несретних туриста
1992.	Дезертер
1994.	Вуковар, једна прича	Зенга
1994.	Полицајац са Петловог брда
1995.	Удри јаче манијаче
1995.	Трећа срећа	војно лице
1995.	Уске стазе	проф. Богдан Селимовић
1995.	Крај династије Обреновић	Мајор Милосав Живановић
1997.	Горе доле	Цале
2000-те
2004.	Трагом Карађорђа	Јаков Ненадовић
2004.	Скела	инжињер
2004.	Карађорђе и позориште	Карађорђе
2008.	Мој рођак са села	Марко
2008.	Село гори... и тако	Драгојло
2010-те
2007—2017.	Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)	Драгојло
2011.	Нова Година у Петловцу (ТВ филм)	Драгојло
2013.	Равна Гора (ТВ серија)	Обрад

Галерија[уреди | уреди извор]

Статуета Јоаким Вујић
Вилијам Шекспир Краљ Лир
Драгослав Михајловић Кад су цветале тикве
Данко Поповић Конак у Крагујевцу
Слободан Жикић Реч је човек (Тако је говорио Николај)
Марилујзе Флајсер Пионири из Инголштата

Извори[уреди | уреди извор]

^ „Преминуо Мирко Бабић, Драгојло из "Село гори, а баба се чешља"”. Radio televizija Srbije. 12. 11. 2020. Приступљено 12. 11. 2020.
^ „www.joakimvujic.com”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г. Приступљено 29. 3. 2012.
^ Kostić, S. (13. 11. 2020). „Zbogom, Dragojlo! Potresni detalji iz života Mirka Babića koji nas je napustio - zbog raka grla 3 godine nije govorio!”. Информер. Приступљено 14. 11. 2020.
^ Radišić, Nebojša (14. 11. 2020). „Sahranjen glumac Mirko Babić Radoš Bajić neutešan: "Sa dubokim bolom ga žalimo, a mogao bi i on nas"”. Блиц. Приступљено 14. 11. 2020.
^ У Крагујевцу сахрањен великан српског глумишта Мирко Бабић („Вечерње новости”, 14. новембар 2020)
^ „Мирко Бабић, биографија”. Joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 29. 3. 2012.
^ „Орден Светог Саве градоначелнику Крагујевца”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Преминуо Мирко Бабић, Драгојло из "Село гори, а баба се чешља"”. Radio televizija Srbije. 12. 11. 2020. Приступљено 12. 11. 2020.

[2] „www.joakimvujic.com”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г. Приступљено 29. 3. 2012.

[3] Kostić, S. (13. 11. 2020). „Zbogom, Dragojlo! Potresni detalji iz života Mirka Babića koji nas je napustio - zbog raka grla 3 godine nije govorio!”. Информер. Приступљено 14. 11. 2020.

[4] Radišić, Nebojša (14. 11. 2020). „Sahranjen glumac Mirko Babić Radoš Bajić neutešan: "Sa dubokim bolom ga žalimo, a mogao bi i on nas"”. Блиц. Приступљено 14. 11. 2020.

[5] У Крагујевцу сахрањен великан српског глумишта Мирко Бабић („Вечерње новости”, 14. новембар 2020)

[6] „Мирко Бабић, биографија”. Joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 29. 3. 2012.

[7] „Орден Светог Саве градоначелнику Крагујевца”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Добитници Статуете Јоаким Вујић
СФР Југославија (1985–1992)	Народно позориште у Београду, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица, Бора Глишић и Стеријино позорје (1985) Мира Бањац и Мирослав Беловић (1986) Душан Ковачевић и Милош Жутић (1987) Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић (1988) Љиљана Крстић и Дејан Мијач (1989) Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов (1990) Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула (1991) Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић (1992)
СР Југославија (1992—2003)	Није додељена (1993) Стево Жигон и Петар Краљ (1994) Сава Барачков, Музеј позоришне уметности, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански (1995) Лазар Ристовски и Милосав Буца Мирковић (1996) Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини (1997) Стеван Шалајић (1998) Ружица Сокић (1999) Оливера Марковић (2000) Вида Огњеновић (2001) Милева Жикић (2002) Београдско драмско позориште (2003)
Србија и Црна Гора (2003—2006)	Предраг Ејдус (2004) Раде Марковић и Егон Савин (2005) Војислав Воки Костић (2006)
Србија (2006—)	Биљана Србљановић (2007) Народно позориште Ниш (2008) Мирко Бабић (2009) Миодраг Табачки (2010) Боро Драшковић (2011) Властимир Ђуза Стојиљковић (2012) Милена Дравић (2013) Андраш Урбан (2014) Дара Џокић и Факултет драмских уметности (2015) Нада Јуришић (2016) Рената Улмански (2017) Михаило Јанкетић (2018) Герослав Зарић (2019) Миланка Берберовић (2020) Светозар Рапајић (2021) Бранка Петрић (2022) Радомир З. Путник (2023)