N-acetilglutaminska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије


N-Acetilglutaminska kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi Acetilglutaminska kiselina
Identifikacija
Abrevijacija
  • N-Acetil-Glu
  • NAcGlu
  • Ac-Glu-OH
CAS registarski broj 5817-08-3 YesY, 19146-55-5 R YesY, 1188-37-0 S YesY
PubChem[2][3] 185
1560015 R
70914 S
ChemSpider[4] 180 YesY, 1272049 R YesY, 64077 S YesY
EINECS broj 227-388-6
DrugBank DB04075
KEGG[5] C00624
MeSH N-acetylglutamate
ChEBI 17533
RTECS LZ9725000 S
Bajlštajn 1727473 S
3DMet B00147
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C7H11NO5
Molarna masa 189.17 g mol−1
Agregatno stanje Beli kristali
Gustina 1 g mL−1
Tačka topljenja

191-194 °C, 464-467 K, 376-381 °F

Rastvorljivost u vodi 36 g L−1
Opasnost
LD50 >7 g kg−1 (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Srodne alkanoinske kiseline
Srodna jedinjenja

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

N-Acetilglutaminska kiselina (NAcGlu) se biosintetiše iz glutaminske kiseline i acetil-CoA posredstvom enzima N-acetilglutamat sintaza. Arginin je aktivator ove reakcije.

Reverzna reakcija, hidroliza acetilne grupe, se katalizuje specifičnom hidrolazom.

NAcGlu aktivira karbamoil fosfat sintetazu u ciklusu ureje.

Reference[уреди]

  1. ^ „N-Acetyl-DL-glutamic acid - Compound Summary“. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 25. 3. 2005.. Identification Приступљено 25. 6. 2012.. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]