Месје 33

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са NGC 598)

М33
Подаци посматрања (J2000.0 епоха)
СазвежђеТроугао
Ректасцензија1h 33m 51,9s[1]
Деклинација+ 30° 39" 29'[1]
Црвени помак-0,000607[2]
Хелиоцентрична радијална брзина-182 km/s[2]
Удаљеност0,915 Mpc[3][4]
Привидна величина (V)5,5[5]
Врстаспирална галаксија
Број звезда40 милијарди (4×1010)[6]
Величина68,70' x 41,6'[6]
Позициони угао (V)23°
Фотографска магнитуда
(Б филтер)
6,2
Остале ознаке
NGC 598 UGC 1117, MCG 5-4-69, CGCG 502-110, Triangulum galaxy, PGC 5818
Види још: Галаксија, Списак галаксија

Месје 33 (М33) је спирална галаксија у сазвежђу Троугао која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.

Деклинација објекта је + 30° 39' 29" а ректасцензија 1h 33m 51,9s. Привидна величина (магнитуда) објекта М33 износи 5,5 а фотографска магнитуда 6,2. Налази се на удаљености од 0,915 милиона парсека од Сунца. М33 је још познат и под ознакама NGC 598 UGC 1117, MCG 5-4-69, CGCG 502-110, галаксија Троугао, PGC 5818. Галаксија Троугао је трећи по величини члан локалне групе галаксија, поред галаксије Андромеда и Млечног пута. То је један од најудаљенијих сталних објеката који се може видети голим оком.[7]

Ова галаксија је најмања спирална галаксија у локалној групи (иако су мањи Велики и Мали Магеланови облаци можда били спирални пре њиховог сусрета са Млечним путем), и верује се да је она сателит Андромедине галаксије или на њеном повратку у потоњу због њихових интеракција, брзина[8] и близине једна другој на ноћном небу. Такође има H II језгро.[9]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Галаксија је добила име по сазвежђу Троугао, где се може уочити.

Понекад се назива галаксија „Вртетица” у неким астрономским референцама,[10] појединим компјутерским софтверима за телескопе, и на неким јавним веб-страницама.[11] Међутим, астрономска база података SIMBAD, професионална база података, обједињује формалне ознаке за астрономске објекте и указује да се галаксија Вртетица односи на Месје 101,[12] који неколико аматерских астрономских ресурса, укључујући вебсајтове за информисање јавности, идентификује под тим именом, и то је у границама Великог медведа.[13][14]

Видљивост[уреди | уреди извор]

Галаксија Месје 33, снимљена аматерском опремом.

Под изузетно добрим условима гледања без светлосног загађења, галаксија Месје 33 се може видети голим оком sa 20/20 видом;[15] за те гледаоце, то ће понекад бити најудаљенији стални ентитет видљив без увећања.[16][17] Његова светлост се шири преко мало више од убода игле на неувеличаном небу, чему је узрок његова ширина - ово астрономи називају дифузним, а не компактним објектом.

Посматрачи су опсегу од проналажења галаксије која је лако видљива директним видом на заиста тамном (и подразумевано сувом, безоблачном) небу, до потребе да се користи периферна визија на сеоском или приградском небу са добрим условима за посматрање.[15] Ова галаксија је изабрана је као једна од критичних ознака неба на Бортловој скали тамног неба,[18] што је подржано њеном релативном непроменљивошћу, умереном северном деклинацијом и описаном осветљеношћу.

Историја посматрања[уреди | уреди извор]

Галаксију Троугао је вероватно открио италијански астроном Ђовани Батиста Ходиерна пре 1654. У свом делу De systemate orbis cometici; deque admirandis coeli caracteribus („О систематици орбите комете и о дивним објектима на небу“), навео ју је као маглину или замрачење налик облаку и дао тајновити опис, „близу троугла хинк инд“. Ово се односи на сазвежђе Троугла као пар троуглова. Величина објекта одговара М33, тако да је највероватније референца на галаксију Месје 33.[19]

Галаксију је независно открио Шарл Месје у ноћи између 25. и 26. августа 1764. Објављена је у његовом Каталогу маглина и звезданих јата (1771) као објекат број 33; отуда и назив М33.[20] Када је Вилијам Хершел саставио свој опсежни каталог маглина, настојао је да не укључи већину објеката које је Месје идентификовао.[21] Међутим, М33 је био изузетак и он је овај објекат каталогирао 11. септембра 1784. као H V-17.[22]

Хершел је такође каталогизирао најсветлију и највећу H II област галаксије Месје 33 (дифузну емисиону маглину која садржи јонизовани водоник) као H III.150 одвојену од саме галаксије; маглина је на крају добила NGC број 604. Као што се види са Земље, NGC 604 се налази североисточно од централног језгра галаксије. То је један од највећих познатих региона H II, са пречником од скоро 1500 светлосних година и спектром сличним спектру Орионове маглине. Хершел је такође приметио три друга мања H II региона (NGC 588, 592 и 595).

Ова галаксија је била међу првим „спиралним маглинама“ које је као такве идентификовао лорд Рос 1850. Године 1922–23, Џон Чарлс Данкан и Макс Волф открили су променљиве звезде у маглинама. Едвин Хабл је 1926. показао да су 35 од ових звезда биле класични цефеиди, што му је омогућило да процени њихове удаљености. Резултати су били у складу са концептом спиралних маглина као независних галактичких система гаса и прашине, а не само маглина у Млечном путу.[23]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „M 33 – Galaxy”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2009-11-28. 
  2. ^ а б SIMBAD база података, Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур
  3. ^ NASA/IPAC вангалактичка база података - NED, JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/
  4. ^ U, Vivian; Urbaneja, Miguel A.; Kudritzki, Rolf-Peter; Jacobs, Bradley A.; Bresolin, Fabio; Przybilla, Norbert (2009). „A New Distance to M33 Using Blue Supergiants and the FGLR Method”. The Astrophysical Journal. 704 (2): 1120—1134. Bibcode:2009ApJ...704.1120U. S2CID 14893769. arXiv:0909.0032Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/704/2/1120. 
  5. ^ Corbelli, Edvige (јун 2003). „Dark matter and visible baryons in M33”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 342 (1): 199—207. Bibcode:2003MNRAS.342..199C. S2CID 119383732. arXiv:astro-ph/0302318Слободан приступ. doi:10.1046/j.1365-8711.2003.06531.x. 
  6. ^ а б Michon, Gerard P. „Sizing up the Universe - Stars, Sand and Nucleons”. Приступљено 2010-01-07. 
  7. ^ Garner, Rob (2019-02-20). „Messier 33 (The Triangulum Galaxy)”. NASA. Приступљено 2021-05-16. 
  8. ^ Brunthaler, Andreas; Reid, Mark J.; Falcke, Heino; Greenhill, Lincoln J.; et al. (2005). „The Geometric Distance and Proper Motion of the Triangulum Galaxy (M33)”. Science. 307 (5714): 1440—1443. Bibcode:2005Sci...307.1440B. PMID 15746420. S2CID 28172780. arXiv:astro-ph/0503058Слободан приступ. doi:10.1126/science.1108342. 
  9. ^ Ho, Luis C.; Filippenko, Alexei V.; Sargent, Wallace L. W. (октобар 1997). „A Search for "Dwarf" Seyfert Nuclei. III. Spectroscopic Parameters and Properties of the Host Galaxies”. Astrophysical Journal Supplement. 112 (2): 315—390. Bibcode:1997ApJS..112..315H. S2CID 17086638. arXiv:astro-ph/9704107Слободан приступ. doi:10.1086/313041. 
  10. ^ O'Meara, S. J. (1998). The Messier ObjectsНеопходна слободна регистрација. Cambridge: Cambridge University. ISBN 978-0-521-55332-2. 
  11. ^ „NASA Spitzer Telescope Reveals Pinwheel Galaxy's Hidden Wonders”. Приступљено 2007-04-07. [мртва веза]
  12. ^ „SIMBAD Astronomical Database”. Results for Messier 101. Приступљено 2007-04-07. 
  13. ^ „Messier Object 101”. Приступљено 2007-04-07. 
  14. ^ „Best of AOP: M101: Pinwheel Galaxy”. Приступљено 2007-04-07. 
  15. ^ а б Bortle, John E. (фебруар 2001). „The Bortle Dark-Sky Scale”. Приступљено 2010-01-07. 
  16. ^ The following source lists it as the most distant object:
    Naeye, Robert (21. 3. 2008). „A Stellar Explosion You Could See on Earth!”. NASA's Goddard Space Flight Center. Архивирано из оригинала 03. 03. 2012. г. Приступљено 2010-04-13. 
    However, the more distant galaxy Messier 81 has also been sighted with the naked eye:
    Christensen, Lars Lindberg; Zezas, Andreas; Noll, Keith; Villard, Ray (28. 5. 2007). „Hubble photographs grand spiral galaxy Messier 81”. ESA. Приступљено 2010-06-15. 
  17. ^ Skiff, Brian (10. 1. 1997). „Messier 81 naked-eye”. sci.astro.amateur. Архивирано из оригинала 01. 03. 2021. г. Приступљено 2010-02-11. 
  18. ^ Wilson, Barbara; Mitchell, Larry. „The Revised AINTNO 100”. Astronomy-Mall. Приступљено 2010-02-11. 
  19. ^ Fodera-Serio, G.; Indorato, L.; Nastasi, P. (фебруар 1985). „Hodierna's Observations of Nebulae and his Cosmology”. Journal for the History of Astronomy. 16 (1): 1—36. Bibcode:1985JHA....16....1F. S2CID 118328541. doi:10.1177/002182868501600101Слободан приступ. 
  20. ^ information@eso.org. „Triangulum Galaxy Snapped by VST”. www.eso.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-16. 
  21. ^ Jones, Kenneth Glyn (1991). Messier's nebulae and star clusters. The Practical astronomy handbook series (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 366. ISBN 978-0-521-37079-0. 
  22. ^ Mullaney, James (2007). The Herschel objects and how to observe them. Astronomers' Observing Guides. Springer. стр. 16–17. Bibcode:2007hoho.book.....M. ISBN 978-0-387-68124-5. 
  23. ^ Van den Bergh, Sidney (2000). The galaxies of the Local Group. Cambridge astrophysics series. 35. Cambridge University Press. стр. 72. ISBN 978-0-521-65181-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]