Namaz (islam)

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Намаз (молитва).   (Разговор)

Namaz (arapski: صلوة fonol. salah ili salat) je islamski obred koji se sastoji od položaja tela i pobožnih učenja, uključujući učenje Kurana. To je druga i osnovna praktična dužnost islama. Namaz je farz, obveza strogo naređena od Alaha. Spomenut je na preko stotinu mesta u Kuranu.

U srpskom jeziku se za ispunjavanje te obaveze koristi reč "klanjanje". Stalno, redovno i na vreme klanjati propisane namaze : sabah, podne, ikindija, akšam i jacija svaki dan obaveza je svakog punoletnog (u islamu se pod punoletnošću podrazumeva pubertet) muslimana i muslimanke. Propisan jednom nedeljno, petkom u vreme podneva, je džuma, povremeno dženaze-namaz (posle nečije smrti, ekvivalent je pogrebnog opela kod hrišćana) te bajram-namaz dva puta godišnje za Ramazanski i Kurban-bajram. Od te tri vrste namaza izuzete su žene. Namaz se može klanjati sam ili u grupi, kod kuće ili u džamiji ili na bilo kojem drugom čistom mestu.

Važnost nijeta

Pre svakog dela potrebno je odlučiti da se taj posao ili radnja obavlja u ime i za zadovoljstvo Alaha. Muslimani to redovno čine, prilikom počinjanja nekog posla, jela, buđenja ili leganja na spavanje, ulaska ili izlaska iz kuće... ukratko, što češće. Na nijetu se toliko insistira jer se veruje da će čoveku na Sudnjem danu biti na čast samo ono što je radi Alaha učinio. Za ono što se u ime Boga čini, od Boga se očekuje i nagrada.

Nijet je doslovce odluka, ona se pre svega donosi srcem pa tek onda jezikom. Za neke radnje postoji tačan tekst nijeta, a za neke se izgovara samo

"Bismillahi- Rahmani- Rahim"

odnosno: "U ime Boga, Sveopšteg Dobročinitelja, Milostivog."

Na primer, nijet za namaz glasi ovako:

"Odlučih u ime Alaha dž. š. klanjati farz ovog namaza i okrenuh se prema Kibli. Alahu ekber."

"Nevejtu en usallije lil-lāhi teālā salāte fardil-vakti edāen mustakbilel-kibleti-Allahu ekber."

Koristi namaza

Muslimani doživljavaju namaz kao direktan kontakt s Alahom. U namazu se odvajaju od svih poteškoća i nesavršenosti materijalnog sveta i stoje pred Gospodarom.

Dodatne blagodati namaza su telovežba i lična higijena. Naime, namaz se sastoji od pet obaveznih telesnih pokreta koji se kombinuju te funkcionišu kao razgibavanje tela. Muslimani, takođe, insistiraju na potpunoj čistoći tela prilikom svakog od pet dnevnih namaza.

Uslovi za namaz

ili namaski šarti. Namaz se ne može klanjati bez pripreme. Da bi namaz bio valjan (Alahu prihvatljiv), treba zadovoljiti sledeće uslove:

1. Da bude čisto telo, odeća i mesto gde će se namaz klanjati.
2. Uzeti abdest (obredno pranje), a ako je potrebno i okupati se. U nemogućnosti abdešćenja, uzeti tejemum (simbolično pranje čistom zemljom).
3. Biti propisno obučen. Muškarci trebaju biti pokriveni ispod pojasa,a ako imaju i drugu odeću da bude pristojna. Žene trebaju biti potpuno pokrivene, uz izuzetak lica, šaka i stopala.
4. Klanjati u određeno vreme.
5. Biti okrenut prema Meki. Ako niste sigurni gde se Meka tačno nalazi, ispravno je okrenuti se onamo gde pretpostavljate da se nalazi.
6. Odlučiti klanjati namaz u ime Alaha (učiniti nijet).

Namaska vremena

Namaskih vremena ima pet: sabah, podne, ikindija, akšam i jacija. Njihov početak se oglašava ezanom, pozivom mujezina sa minareta džamije. Vreme sabah-namaza počinje od zore, odnosno prvog zraka Sunčeve svetlosti i traje do pred izlazak Sunca. Vreme podne-namaza počinje nakon izlaska Sunca sa sredine neba i traje do ikindije. Vreme ikindija-namaza počinje na sredini između podneva i akšama, odnosno, kada sena nekog predmeta poraste za jednu dužinu predmeta i traje do zalaska Sunca. Vreme akšam-namaza traje od zalaska Sunca do jacije. Vreme jacija-namaza počinje kad potpuno nestane Sunčeve svetlosti na zapadu i traje sve do zore, kada ponovo nastupa sabah.

Početak namaskih vremena i njihovo trajanje unapred određuju odgovorni u Islamskoj zajednici, tačno u minut. Takav kalendar naziva se vaktija i najčešće obuhvata razdoblje od jednog meseca.

Abdest i tejemum

Abdest je posebno versko pranje kod muslimana.

Obavlja se pre namaza, čitanja ili recitovanja Kurana, veronauka ili drugih pobožnih dela.

Abdest se nijeti (odlučuje), a ima 7 delova:

1. oprati ruke do iza zglobova zapešća tri puta
2. isprati usta tri puta uz pomoć desne ruke, zatim isprati nos triput uz pomoć leve ruke
3. oprati lice tri puta (od kose do vrata te od uha do uha)
4. oprati desnu pa levu ruku do iza laktova tri puta
5. mokrom desnom rukom potrti četvrtinu glave koja je pod kosom tri puta
6. oprati uši pa vrat tri puta. Uši se peru stavivši male prste u ušne školjke. Pere se i iza uha.
7. oprati desnu pa levu nogu do iza zglobova po tri puta. Kod pranja prstiju, pravilo je krenuti s desne strane prema levoj na obe noge.

Kod pranja svakog pojedinog dela tela izgovara se Bismillahi- Rahmani- Rahim te kelimei- šehada.

Abdest će biti pokvaren ako se izvrši nužda, poteče krv ili gnoj iz tela, ako čovek zaspi ili se onesvesti te ako čovek povrati.

Tejemum je simbolično čišćenje tela muslimana čistom zemljom kada nema vode ili je nema dovoljno (npr. nužna je za piće ili kuvanje) te u slučaju bolesti koja ne dozvoljava upotrebu vode za abdest.

Tejemum se takođe nijeti, rukama se dotiče zemlja, potrese te prebriše lice jedanput. Još se jednom dotiče zemlja te se levom rukom otare desna do iza lakta, a desnom leva. Kao zemlja vredi i pesak ili kamen ako su čisti.

Osim onoga što kvari abdest, tejemum će pokvariti još i mogućnost upotrebe vode u svrhu abdesta.