Natrijum acetat
| Natrijum acetat | |
|---|---|
 |
|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Naziv po klasifikaciji | Natrijum etanolat |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 127-09-3  , [6131-90-4] (trihidrat) |
| PubHem | 517045 |
| HemPauk | 29105 |
| RTECS | AJ4300010 (anhidrat) AJ4580000 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C2H3NaO2 |
| Molarna masa | 82.03 g mol−1 |
| Agregatno stanje | beo prah |
| Gustina | 1.528 g/cm3 1.45 g/cm3 (trihidrat) |
| Tačka topljenja |
324 °C (anhidrat) |
| Tačka ključanja |
881.4 °C (anhidrat) |
| Rastvorljivost u vodi | 36.2 g/100 ml (0°C) 46.4 g/100 mL (20°C) 139 g/100 mL (60°C) 170.15 g/100 mL (100°C) |
| Rastvorljivost | rastvorna u etanolu (5.3 g/100 mL (trihidrat) |
| Baznost (pKb) | 9.25 |
| Indeks refrakcije (nD) | 1.464 |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | monoklonalna |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | Spoljašnji MSDS |
| Opasnost u toku rada | Iritant |
| NFPA 704 |
 1
1
0
|
| Tačka paljenja | 250 °C |
| Tačka spontanog paljenja | 607 °C |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Natrijum acetat je bezbojna so natrijuma sa sirćetnom kiselinom. Dobija se putem reakcije natrijum hidroksida, natrijum karbonata ili natrijum hidrogen karbonata sa sirćetnom kiselinom. Ova so ima slab sirćetni miris.[1]
Садржај |
Osobine [уреди]
Iz vodenog rastvora natrijum acetat kristalizira sa 3 mola kristalne vode: Na(CH3COO) • 3 H2O. Ovaj trihidrat formira velike bezbojne kristale.[2] Dobro je rastvorljiv u vodi (612 g/l pri 20 °C). Raspada se na 58 °C. Na višim temperaturama isparava kristalna voda, te nastaje bezvodni natrijum acetat Na(CH3COO). Ova bezvodna so je takođe bezbojna. Ona je veoma higroskopna, te lako vezuje vlagu iz vazduha. Nešto slabije je rastvorljiva u vodi (365 g/l pri 20 °C).[3] Smješa natrijum acetata i sirćetne kiseline se koristi kao pufer, što znači da njena pH vrednost ostaje gotovo ista nakon dodavanja (manjih količina) baza ili kiselina.[4] Natrijum acetat se slabo rastvara u alkoholima.
Upotreba [уреди]
Natrijum acetat kao dodatak hrani nosi oznaku E262. Koristi se kao regulator kiselina, i kao sredstvo za konzerviranje voća i povrća, zatim za konzerviranje peciva, ribe, salate, majoneza i drugih namirnica.
Vidi još [уреди]
Literatura [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Рајковић М. Б. и сарадници (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.
- ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2002). „Chapter 2. Drug design and relationship of functional groups to pharmacologic activity; Physicochemical properties of drugs acid/base properties“. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781744431.
|
|||||
