Натријум диуранат
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| ECHA InfoCard | 100.033.882 |
| Својства | |
| Na2U2O7 | |
| Моларна маса | 634,03316 g mol−1 |
| Густина | 6,44 g cm−3 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Натријум диуранат (Na2U2O7) је хемијско једињење, које има молекулску масу од 634,033 Da.
Натријум диуранат је со уранијума позната и као жути оксид уранијума. Заједно са aмонијум диуранатoм ((NH4)2U2O7) био је компонента тзв. раног жутог колача (финални талог формиран у процесу мљевења сирове рудe уранијума) у омјеру одређеном условима процеса; данашњи жути колач је увелико мешавина уранијум оксида. Скраћеница за натријум диуранат је НДУ (енгл. SDU, од Sodium diuranate).
Добијање[уреди | уреди извор]
У уобичајеном процесу за вађење уранијума, уранинит се ломи и меша са сумпорном (H2SO4) и азотном киселином (HNO3). Уранијум се раствара да би се добио уранил сулфат (UO2SO4), док је натријум хидроксид (NaOH) додат ради стварања талога у облику натријум диураната. Овај старији метод вађења уранијума из његове руде (уранинита) је замењен у тренутној пракси процесима као што су тзв. екстракција течно-течно (енгл. LLE, од Liquid–liquid extraction), јонска измена, или метод волатилности.
Употреба[уреди | уреди извор]
У прошлости, натријум диуранат се нашироко користио за производњу уранијумовог стакла (или вазелинског стакла), натријумове соли која се лако раствара у калупу силицијум диоксида (SO2) током жарења код почетног топљења.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- „Characterizing and Classifying Uranium Yellow Cakes: A Background” (doc.tms.org)
- „The Glass Association - Uranium Glass” (glassassociation.org.uk)
- „URANIUM and CERAMICS” (ceramic-materials.com)
- Gasperin, M (1986). „Na2U2O7: Synthèse et structure d'un monocristal”. Journal of the Less Common Metals. 119: 83. doi:10.1016/0022-5088(86)90198-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
