Natrijum fluoroacetat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Natrijum fluoroacetat
IUPAC ime
Drugi nazivi 1080
SFA
Sodium monofluoroacetate
Identifikacija
CAS registarski broj 62-74-8
RTECS AH9100000
Svojstva
Molekulska formula NaFC2H2O2
Molarna masa 100.0 g/mol
Agregatno stanje pahuljast, bezbojan ili beo prah
Tačka topljenja

200 °C (325.15 K)

Tačka ključanja

razlaže se

Rastvorljivost u vodi rastvorna so
Opasnost
Opasnost u toku rada Toksičano, zapalivo jedinjenje
R i S oznake R26 R27 R28
Tačka paljenja  ?
LD50 0.1–5.0 mg/kg (oralno kod različitih vrsta pacova i miševa)[1][2]



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Natrijum fluoracetat (takođe poznat i kao natrijum monofluoracetat) je so natrijuma sa fluoracetatnom kiselinom. To je bezbojano, veoma otrovano jedinjenje.

Dobivanje[уреди]

Natrijum fluoracetat se dobija pri reakciji natrijum hidroksida, natrijum karbonata ili natrijum bikarbonata, sa fluoracetatnom kiselinom:

\mathrm{NaOH + CH_2FCOOH \longrightarrow CH_2FCOONa + H_2O}
\mathrm{Na_2CO_3 + 2 \ CH_2FCOOH \longrightarrow\ } \mathrm{2\ CH_2FCOONa + CO_2 + H_2O}
\mathrm{NaHCO_3 + CH_2FCOOH \longrightarrow\ } \mathrm{\ CH_2FCOONa + CO_2 + H_2O}

Osobine[уреди]

Natrijum fluoracetat je prah bez boje i mirisa, koji je malo rastvorljiv u vodi. Njegova tačka topljenja iznosi oko 200 °C. Otrovan je za miševe (oralno) u dozi od 0,1 mg/kg[3][4]

Rasprostranjenost[уреди]

Natrijum fluoroacetat je široko rasprostranjeno jedinjenje, mada je obično prisutno u veoma niskim koncentracijama. Moguće je potvrditi tragove ove soli čak i u listovima čaja.[5] Ova so se može pronaći u preko 40 biljnih vrsta u Australiji, Brazilu i Africi. Na primer, ima je u listovima južnoafričke biljke zvane Gifblaar (lat. Dichapetalum cymosum). Odgovorna je za mnogobrojne smrtne slučajeve. Postoje podaci da je jedan list ove biljke dovoljan da se usmrti ovca.[6] Smrtonosna doza za čovjeka iznosi oko 5 do 10 mg/kg tjelesne mase.[7] Manje doze mogu dovesti do oštećenja organa koji imaju veće energetske zahteve (mozak, srce i pluća).[8][9]

Literatura[уреди]

  1. ^ Kalmbach ER (1945). „Ten-Eighty, a War-Produced Rodenticide“. Science 102 (2644): 232–3. DOI:10.1126/science.102.2644.232. PMID 17778513. 
  2. ^ Proudfoot AT, Bradberry SM, Vale JA (2006). „Sodium fluoroacetate poisoning“. Toxicol Rev 25 (4): 213–9. DOI:10.2165/00139709-200625040-00002. PMID 17288493. 
  3. ^ Ward JC (1946 pages=1427–31). „Rodent control with 1080, ANTU, and other war-developed toxic agents“. Am. J. Public Health Nations Health 36. 
  4. ^ „-“. Pharmacy 28: 329–39. 1977. ((ja))
  5. ^ Vartiainen T, Kauranen P (1984 pages=91–97). „The determination of traces of fluoroacetic acid by extractive alkylation, pentafluorobenzylation and capillary gas chromatography-mass spectrometry“. Anal. Chim. Acta 157. 
  6. ^ ETH Cirih; Brauckmann B. „Eingefügtes Fluor führt zu ganz neuen Substanzeigenschaften“.  ((de))
  7. ^ „Fluoridealert.org - Sodium fluoroacetate“.  ((en))
  8. ^ Hüter F (1950). „Moderne Nagetiervertilgungsmittel“. Journal of Pest Science 23: 49–51. 
  9. ^ Goh CS, et.al. (2005). „Sodium monofluoroacetate (Compound 1080) poisoning in dogs.“. Aust Vet J. 83: 474–479. PMID 16119418. 

Spoljašnje veze[уреди]