Nomen est omen

Из Википедије, слободне енциклопедије

Nomen est omen! лат. (изговор: номен ест омен). Име је знак. [1]

Тумачење[уреди]

Изрека вјерује да је у човјековом имену дата његова личност. Тако родитељи дјеци бирају имена: Срећко – да буде срећан; Здравко- да буде здрав; или заштитна имена нпр. Вук- да плаши болест и сл.[1]

Изрека другачије[уреди]

Мисли се да родитељи успијевају да одреде карактер свога дјетјета именом којим га називају. Лав постаје лав, Вук постаје вук, а Миодраг постаје мио и драг. Како? Дијете, углавном, наредбом генетске информације наслеђује родитеља. Значи, и не може бити другачије, већ да је дијете слика родитеља. (Од оца „вука“ настаје син „вук“). Тако родитељ, када препозна себе „вука“, а именом Вук пожели сина “вука“, и добија у сину „вука“. Име поста наредба која одређује карактер човјеку. [1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.

Спољашње везе[уреди]