Novi železnički most (Beograd)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Novi železnički most

{{{опис_слике}}}

Град Beograd
Држава Застава Србије Srbija
Дужина 1,928 m
Отварање 1979.
Списак

Списак мостова Најдужи мостовиВисећи мостовиЛучни мостовиРимски мостови

Novi železnički most je železnički most preko reke Save u Beogradu. Izgrađen je u sklopu rekonstrukcije beogradskog železničkog čvora (tzv. rešenja "Prokop"). Most je dvokolosečni na oko 250m uzvodno od starog železničkog mosta. Most ima ukupnu dužinu od 1.928m, od čega su prilazi na desnoj obali 579m, prilazi na levoj obali 791m i centralni deo iznad Save i zimovnika 558m. Izgradnja mosta je obavljena u periodu 1975-1979. godine.[1]

Projekat[уреди]

Projektno rešenje trebalo je da pored estetskih zahteva gradskog mosta ispuni i funkcionalne uslove provođenja trase pruge kao i ostale uslove propisane detaljnim urbanističkim planom. U pogledu zahtevanog plovnog gabarita najpre je zahtevano da iznosi u centralnom rasponu 150m sa 7,5m, a zatim je izvršena korekcija s time što je ostavljena mogućnost i za rečni stub u plovnom putu (fundiran u rečnom koritu) sa dva plovna gabarita širine od po 100m. U cilju iznalaženja rešenja za glavnu mostovsku konstrukciju, urađeno je osam modela. Izdvojila su se dva; plitak uklješteni luk i greda sa kosim zategama; oba sa glavnim rasponom od oko 250m. Za glavni projekat je izabran most sa kosim kablovima zbog malog procentualnog učešća fundiranja i kolovoza u zastoru po celoj dužini mosta (smanjenje buke), pri sličnoj proračunskoj vrednosti izvođenja kao i estetike. Ovakvo rešenje u vidu železničkog mosta sa kosim kablovima, u vreme izgradnje, predstavljalo je jedinstveno rešenje u svetu.


Konstrukcija mosta[уреди]

Beogradski mostovi
  na Adi
  Brankov
  Gazela
  Novi železnički
  Obrenovac - Surčin
  Ostružnički (drumski)
  Ostružnički (železnički)
  Pančevački
  Pupinov most (u izgradnji)
  Stari savski
  Stari železnički

Prilazne konstrukcije na levoj obali su kontinualni nosači od prednapregnutog betona raspona 45m izuzev dva raspona od po 61m iznad široke gradske saobraćajnice. Na desnoj obali su prednapregnute betonske konstrukcije raspona 63+755+63m, koje se nastavljaju na armiranobetonske konstrukcije raspona 35+38,5+38,5+35m. Tako je dobijen kontinualni nosač na sedam oslonaca sa glavnim rasponom od 253,7m pridržanim sa kosim kablovima ovešanim o dva pilona.

Glavna konstrukcija mosta[уреди]

Glavni raspon premošćuje korito reke Save, a raspon od 85m ulaz u zimovnik na novobeogradskoj strani. Krajnji stubovi su od armiranog betona, a ostali su izrađeni od čelika. Fundiranje je na armiranobetonskim kesonima i bušenim šipovima. Poprečni presek mosta sastoji se od dva glavna nosača sandučastog poprečnog preseka koji su međusobno povezani ortotropnom pločom, sa upuštenim limom za 90cm u cilju formiranja korita za zastor. Službene pešačke staze širine 1m, nalaze se pored glavnih nosača.

Piloni[уреди]

Piloni koji su postavljeni u osama glavnih nosača iznad stubova na levoj i desnoj obali reke, imaju visinu od 52,49m od glavnih nosača i povezani su poprečnom ruglom pri vrhu ankerovanja kablova. Širina pilona je konstantna 1.940mm, a druga dimenzija se smanjuje ka vrhu u nagibu od 5%. Kosi kablovi su od četiri čelična užeta, koje je sastavljeno iz snopa paralelnih žica prečnika 7mm (u zavisnosti od tražene nosivosti ima ih od 240 do 290 komada).

Projektanti konstrukcije[уреди]

Projekat je uradila kompanija "Mostprojekt" iz Beograda, a glavni i odgovorni projektanti su akademik prof. dr. Nikola Hajdin, diplomirani inženjer građevine i Ljubomir Jeftović, diplomirani inženjer građevine.

Galerija[уреди]

Literatura[уреди]

  • Novi železnički most preko Save u Beogradu, Montažni građevinski objekti; N.Hajdin, LJ.Jevtović, S.Cvetković, V.Matić, Ekonomika, Beograd, 1983.

Izvori[уреди]