o-Krezol
Из Википедије, слободне енциклопедије
| o-Krezol | |
|---|---|
 |
 |
| Naziv po klasifikaciji | 2-Metilfenol[1] |
| Drugi nazivi | 2-Hidroksitoluen |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 95-48-7  |
| PubHem | 335 |
| HemPauk | 13835772 |
| EINECS broj | |
| KEGG | |
| MeSH | |
| ChEBI | 28054 |
| RTECS | GO6300000 |
| SMILES |
|
| Bajlštajn | 506917 |
| Gmelin Referenca | 101619 |
| 3DMet | B00313 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C7H8O |
| Molarna masa | 108.14 g mol−1 |
| Tačna masa | 108,057514878 g mol-1 |
| Agregatno stanje | Bezbojni kristali |
| Gustina | 1,0465 g cm-3 |
| Tačka topljenja |
31 °C, 304 K, 88 °F |
| Tačka ključanja |
191 °C, 464 K, 376 °F |
| Rastvorljivost u vodi | 31 g dm-3 (na 40 °C) |
| Rastvorljivost u etanol | meša se (na 30 °C) |
| Rastvorljivost u dietil etar | Meša se (na 30 °C) |
| log P | 1.962 |
| Napon pare | 40 Pa (na 20 °C) |
| pKa | 10,316 |
| Baznost (pKb) | 3,681 |
| Indeks refrakcije (nD) | 1,5353 |
| Viskoznost | 35,06 cP (na 45 °C) |
| Termohemija | |
| Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfH |
-204,3 kJ mol-1 |
| Std entalpija sagorevanja ΔcH |
-3,6936 MJ mol-1 |
| Standardna molarna entropija S |
165,44 J K-1 mol-1 |
| Specifični toplotni kapacitet, C | 154,56 J K-1 mol-1 |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | External MSDS |
| ЕU-klasifikacija |  T  C |
| EU-indeks | 604-004-00-9 |
| NFPA 704 |
 2
3
0
|
| R-oznake | R24/25, R34 |
| S-oznake | (S1/2), S36/37/39, S45 |
| Tačka paljenja | 81 °C |
| Tačka spontanog paljenja | 598.9 °C |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodne materije | m-krezol, p-krezol, fenol |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Orto-krezol (2-metilfenol) je fenol sa formulom (CH3)C6H4(OH).[2][3]
On je izomer p-krezola, m-krezola i anizola. Krezoli su široko rasprostranjeni u prirodi. Njihova tačka topljenja je blizo sobne temperature. Poput drugih tipova fenola, oni se sporo oksiduju pri dugotrajnom izlaganju vazduhu. Nečistoće često daju krezolima žućkastu boju.
Reference [уреди]
- ^ „2-Cresol - PubChem Public Chemical Database“. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.
