Obrezivanje

Из Википедије, слободне енциклопедије
Obrezivanje
Circumcision central Asia2.jpg
Obrezivanje izvršeno u Centralnoj Aziji, c. 1865–1872
ICD-10 0VBT
ICD-9 [http://www.icd9data.com/getICD9Code.ashx?icd9=V50.2 V50.2&Submit=Search&action=search V50.2]
MeSH D002944

Muško obrezivanje ili cirkumcizija (od lat. circumcidere, sa značenjem „obrezati“)[1] jeste hirurško otklanjanje kožice (prepucijuma) sa ljudskog penisa.[2][3][4] U tipičnoj proceduri, kožica se otvara i zatim odvaja od glavića penisa nakon inspekcije. Alat za obrezivanje (ako se koristi) se postavlja, i zatim se kožica uklanja. Topikalna ili lokalno ubrizgana anestezija se može koristiti da bi se umanjio bol i fiziološki stres.[5] Kod odraslih, generalna anestezija je moguća opcija, i procedura se često izvodi bez specijalizovanog alata za obrezivanje. Ovoj proceduri se najčešće pristupa iz religioznih razloga ili ličnih preferencija.[1] Ona može da ima terapeutsku i profilaktičku svrhu. Ona je mogući treatman za patološku fimozu, refraktorni balanopostitis i hroničnu infekcije urinarnog trakta (UTIs).[2][6] Ona je kontraindikovana u slučajevima pojedinih genitalnih strukturnih abnormalija ili lošeg opšteg zdravlja.[3][6]

Pozicije svetskih glavnih medicinskih organizacija su u opsegu, od stanovišta da od neonatalne cirkumcizije nema koristi i da je veoma rizična, do toga da pruža manju zdravstvenu korist, koja je veća od malih rizika. Ni jedna od glavnih medicinskih organizacija ne preporučuje bilo univerzalno obrezivanje za svu mušku odojčad (osim preporuke Svetske zdravstvene organizacije za delove Afrike), niti zabranjuje proceduru.[7] Etička i pravna pitanja informisanog pristanka i autonomije su razmatrana u kontekstu neterapeutske neonatalne cirkumcizije.[8][9]

Godine 2009. Kohranova meta-analiza studija izvršenih na seksualno aktivnim ljudima u Africi je utvrdila da obrezivanje redukuje stepen HIV infekcija među heteroseksualnim muškarcima za 38-66% tokom perioda od 24 meseca.[10] WHO preporučuje smatranje obrezivanja delom obimnog HIV programa u oblastima sa visokim endemskim nivoima HIV-a, kao što je Podsaharska Afrika,[11][12] gde su studije dovele do zaključka da je to isplativo protiv HIV-a.[11] Obrezivanje redukuje učestalost HSV-2 infekcija za 28%,[13] i povezano je sa umanjenom prevalencijom onkogenskog ljudskog papilomavirusa[14] i umanjenim rizikom od UTI i raka penisa,[5] ali da rutinsko obrezivanje nije opravdano radi prevencije tih oboljenja.[2][15] Studije potencijalnih protektivnih dejstava protiv drugih seksualno prenosivih infekcija nisu proizvele definitivne zaključke. Jedan pregled literature širom sveta iz 2010. je ustanovio da obrezivanja izvedena od strane medicinskih ustanova imaju srednji nivo komplikacija od 1,5% za novorođenčad i 6% za stariju decu, sa nekoliko slučajvea ozbiljnih komplikacija.[16] Krvarenje, infekcija i uklanjanje bilo suviše ili premalo prepucijuma su najčešće komplikacije.[16][17] Obrezivanje nema negativan uticaj na seksualnu funkciju.[18]

Oko jedne trećine muškaraca širom sveta su obrezani.[1][16] Procedura je najprevalentnija u Muslimanskom svetu i Izraelu (gde je skoro univerzalna), Sjedinjenim Državama i delovima Jugoistočne Azije i Africi. Ona je relativno retka u Evropi, Latinskoj Americi, delovima Južne Afrike i većem delu Azije.[1] Poreklo obrezivanja nije pouzdano poznato. Najstarija dokumentovana evidencija potiče iz antičkog Egipta.[1] Razne teorije o poreklu su predložene, uključujući religiozno žrtvovanje i kao pravo prelaza kojim se označava ulaz dečaka u svet odraslih.[19] Obrezivanje je deo religioznog zakona u Judaizmu[20] i ukorenjena je praksa u Islamu, Koptskoj pravoslavnoj crkvi i Etiopskoj pravoslavnoj crkvi.[1][21][22]

Reference[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ „Male circumcision: Global trends and determinants of prevalence, safety and acceptability“ (PDF). World Health Organization. 2007. 
  2. ^ а б в Lissauer T, Clayden G (October 2011). Illustrated Textbook of Paediatrics, Fourth edition. Elsevier. стр. 352-353. ISBN 978-0-7234-3565-5. 
  3. ^ а б Rudolph C, Rudolph A, Lister G, First L, Gershon A (18. 3. 2011.). Rudolph's Pediatrics, 22nd Edition. McGraw-Hill Companies, Incorporated. стр. 188. ISBN 978-0-07-149723-7. 
  4. ^ Sawyer S (November 2011). Pediatric Physical Examination & Health Assessment. Jones & Bartlett Publishers. стр. 555-556. ISBN 978-1-4496-7600-1. 
  5. ^ а б American Academy of Pediatrics Task Force on Circumcision (2012). „Technical Report“. Pediatrics 130 (3): e756–e785. DOI:10.1542/peds.2012-1990. ISSN 0031-4005. PMID 22926175. 
  6. ^ а б Hay W, Levin M (25. 6. 2012.). Current Diagnosis and Treatment Pediatrics 21/E. McGraw Hill Professional. стр. 18-19. ISBN 978-0-07-177971-5. 
  7. ^ Bolnick (2012), ch. 1, Current Circumcision Trends and Guidelines, pp. 3-8
  8. ^ Caga-anan EC, Thomas AJ, Diekema DS, Mercurio MR, Adam MR (8. 9. 2011.). Clinical Ethics in Pediatrics: A Case-Based Textbook. Cambridge University Press. стр. 43. ISBN 978-0-521-17361-2. 
  9. ^ Pinto K (August 2012). „Circumcision controversies“. Pediatric clinics of North America 59 (4): 977-986. DOI:10.1016/j.pcl.2012.05.015. PMID 22857844. 
  10. ^ Siegfried N, Muller M, Deeks JJ, Volmink J (2009). Siegfried, Nandi. ed. „Male circumcision for prevention of heterosexual acquisition of HIV in men“. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD003362. DOI:10.1002/14651858.CD003362.pub2. PMID 19370585. 
  11. ^ а б Uthman OA, Popoola TA, Uthman MM, Aremu O (2010). Van Baal, Pieter H. M. ed. „Economic evaluations of adult male circumcision for prevention of heterosexual acquisition of HIV in men in sub-Saharan Africa: a systematic review“. PLoS ONE 5 (3): e9628. DOI:10.1371/journal.pone.0009628. PMC 2835757. PMID 20224784. 
  12. ^ „WHO and UNAIDS announce recommendations from expert consultation on male circumcision for HIV prevention“. World Health Organization. March 2007. 
  13. ^ Wetmore CM, Manhart LE, Wasserheit JN (April 2010). „Randomized controlled trials of interventions to prevent sexually transmitted infections: learning from the past to plan for the future“. Epidemiol Rev 32 (1): 121-36. DOI:10.1093/epirev/mxq010. PMC 2912604. PMID 20519264. 
  14. ^ See: Larke et al. "Male circumcision and human papillomavirus infection in men: a systematic review and meta-analysis" (2011), Albero et al. "Male Circumcision and Genital Human Papillomavirus: A Systematic Review and Meta-Analysis" (2012), Rehmeyer "Male Circumcision and Human Papillomavirus Studies Reviewed by Infection Stage and Virus Type" (2011).
  15. ^ „Can penile cancer be prevented?“. Learn About Cancer: Penile Cancer: Detailed Guide. American Cancer Society Приступљено 25. 10. 2012.. 
  16. ^ а б в Weiss HA, Larke N, Halperin D, Schenker I (2010). „Complications of circumcision in male neonates, infants and children: a systematic review“. BMC Urol 10: 2. DOI:10.1186/1471-2490-10-2. PMC 2835667. PMID 20158883. 
  17. ^ „Circumcision: Position Paper on Neonatal Circumcision“. American Academy of Family Physicians. 2007 Приступљено 30. 1. 2007.. 
  18. ^ The American Academy of Pediatrics Task Force on Circumcision "Technical Report" (2012) addresses sexual function, sensitivity and satisfaction without qualification by age of circumcision. Sadeghi-Nejad et al. "Sexually transmitted diseases and sexual function" (2010) addresses adult circumcision and sexual function. Doyle et al. "The Impact of Male Circumcision on HIV Transmission" (2010) addresses adult circumcision and sexual function. Perera et al. "Safety and efficacy of nontherapeutic male circumcision: a systematic review" (2010) addresses adult circumcision and sexual function and satisfaction.
  19. ^ Alanis MC, Lucidi RS (May 2004). „Neonatal circumcision: a review of the world's oldest and most controversial operation“. Obstet Gynecol Surv 59 (5): 379-95. DOI:10.1097/00006254-200405000-00026. PMID 15097799. 
  20. ^ Glass JM (January 1999). „Religious circumcision: a Jewish view“. BJUI 83 Suppl 1: 17-21. DOI:10.1046/j.1464-410x.1999.0830s1017.x. PMID 10349410. 
  21. ^ „Circumcision“. Columbia Encyclopedia. Columbia University Press. 2011. 
  22. ^ Clark M (10. 3. 2011.). Islam For Dummies. John Wiley & Sons. стр. 170. ISBN 978-1-118-05396-6. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]