Odnos doze i efekta

Из Википедије, слободне енциклопедије
Semilogaritamski grafikon dva agonista sa različitim Kd vrednostima; plava kriva označava potentniji agonist.

Odnos doze i efekta, ili odnos ekspoziture i responsa, opisuje promenu efekta na organizam uzrokovanu različitim nivoima izlaganja (ili doza) stresora (obično hemikalija) nakon određenog perioda izlaganja.[1] Ovaj parameter se može odnositi na pojedinca (e.g.: mala količina nema znatnog uticaja, velika količina je fatalna), ili na populacije (e.g.: na koliko ljudi ili organizama deluju različiti nivoi izlaganja).

Izučavanje doze i responsa, i razvoj odgovrajućih modela je centralna aktivnost pri određivanju bezbednih i hazardnih nivoa i doza lekova, potencijalnih zagađivača, i drugih supstanci kojima su ljudi i drugi organizmi izloženi. Izvedeni zaključci su često osnova za javne smernice. Američka agencija za zaštitu životne sredine je jedna od ustanova koje su razvile opširne preporuke i izveštaje o modelovoanju i validaciji odnosa doze i responsa, kao i softvar za podršku tih aktivnosti.[2]

Odnos doze i responsa generalno zavisi od trajanja i načina izlaganja (npr., inhalacija, unos sa hranom). Kvantifikacija responsa nakon razuličitih perioda izlaganja ili za različite načine doziranja proizvodi različite odnose i potencijalno dovidi do različitih zaključaka o dejstvu datag stresora. Ovo ograničenje je posledica kompleksnosti bioloških sistema i dejstva nepoznatih bioloških procesa.

Reference[уреди]

  1. ^ Crump, KS; Hoel DG, Langley CH, Peto R. (1976). „Fundamental Carcinogenic Processes and Their Implications for Low Dose Risk Assessment“. Cancer Research 36 ((9_Part1)): 2973–2979. 
  2. ^ U.S. EPA (2009). Benchmark Dose Software (BMDS) Version 2.1 User's Manual Version 2.0, DRAFT. Doc No.: 53-BMDS-RPT-0028. Washington, DC: Office of Environmental Information.. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]