Oftalmološki pregled

Из Википедије, слободне енциклопедије
Oftalmološki pregled
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Očni pregled biomikroskopom.
ICD-9 95.01-95.26

Očni pregled se sastoji od niza pregleda koje izvode oftalmolog, optometrista ili ortoptičar, kojima se ispituju pacijentov vid, i sposobnost fokusiranja na objekte, te mnoga druga ispitivanja očiju i funkcije vida. Svi bi ljudi trebalo da redovno imaju preglede očiju, kao deo primarne zdravstvene zaštite, posebno zato što su mnoge očne bolesti „tihe“ ili asimptomatske. Očnim pregledom se mogu otkriti bolesti koje potencijalno mogu uzrokovati slepoću, očne manifestacije neke sistemske bolesti, ili znakove tumorskih bolesti, nekih anomalija mozga itd.[1][2]

Priprema[уреди]

U idealnim uslovima, očni pregled se sastoji od vanjskog pregleda oka, upotpunjenim specifičnim testovima za oštrinu vida, pupilarnu funkciju, pokretljivost vanjskih očnih mišića, vidna polja, merenjem očnog pritiska i oftalmoskopijom kroz proširenu zenicu.

Minimalni pregled oka sastoji se od testova oštrine vida, zenične funkcije i merenja pokretljivosti vanjskih očnih mišića, a uključuje i direktnu oftalmoskopiju kroz neproširenu zenicu.

Osnovni pregled[уреди]

Spoljašnji pregled[уреди]

Spoljašnji pregled očiju sastoji se od pregleda kapaka, okolnih tkiva i veđnog rasporka. Poželjna je i palpacija (ispipavanje) ruba očne šupljine, mada to zavisi od simptoma. Vežnjača oka i beonjača pregledaju se tako da pacijent pogleda prema gore, lekar izvrne donju, pa gornju veđu, osvetljavajući ih ručnom svetiljkom (ili biomikroskopom). Na sličan se način mogu pregledati dužica i rožnjača.

Oštrina vida[уреди]

Snelenov optotip

Oštrina vida je sposobnost oka da razabire fine detalje i označava kvantitavno merenje sposobnosti oka da uoči sliku u fokusu na određenoj udaljenosti. Standardna definicija normalne oštrine vida (20/20 ili 6/6) jeste sposobnost oka da jasno vidi i razluči dve tačke odvojene uglom od jedne lučne minute. Izrazi 20/20 i 6/6 dobijeni su od objekata standardizovane veličine koje „osoba normalnog vida“ vidi na određenoj udaljenosti. Na primer, ako osoba na udaljenosti od 6 metara vidi predmet koji se i normalno može videti na udaljenosti od 6 metara, onda je oštrina vida te osobe 6/6. Ako osoba na 6 metara vidi predmet koji normalna osoba vidi na 12 metara, onda je oštrina vida te osobe 6/12. Na primer, ako osoba ima problema s uočavanjem predmeta na većoj udaljenosti, i tek na 6 metara vidi ono što osoba normalnog vida vidi na 60 metara, onda je vid te osobe 6/60. Izraz 20/20 češće se upotrebljava u SAD i označava udaljenost u stopama. Vidna oštrina se najčešće meri Snelenovim optotipom.

Zenične funkcije[уреди]

Pregled zenične funkcije uključuje pregled veličine zenica (jesu li jednake; razlika od 1 mm ili manja smatra se normalnom), oblika, reakcije na svetlost te direktnu i konsenzualnu reakciju. Test njišućom ručnom svetiljkom koristi se ako se sumnja na neurološka oštećenja. Taj je test najkorisniji klinički test dostupan porodičnom lekaru za pregled eventalnih anomalija vidnog živca. Njime se detektuje defekt aferentnog luka zenične reakcije, poznat kao Marcus Gunova zenica. Pri normalnoj reakciji, kada jednu zenicu izložimo svetlosti, obe se zenice suze. Pri pomicanju svetiljke s oka, obe se zenice šire, no kada svetlost dopre do drugog oka, obe se ponovo suze. Pri postojanju defekta eferentnog luka zenične reakcije levog oka, leva će zjenica ostati proširena, nezavisno od toga obasjava li je svetlo, dok će desna zenica reagovati normalno. Pri postojanju defekta aferentnog luka zenične reakcije levog oka, obe će se zenice proširiti kada obasjamo levu zenicu, dok će se obe suziti kada osvetlimo desno oko.

Ako se uoči manja zenicu na jednom oku, koja ima normalnu reakciju na svetlost, najverovatnije nije reč o neuropatiji. Ako je isto udruženo s ptozom gornjeg kapka, može biti reč o Hornerovom sindromu. Ako je zenica mala, nepravilnog oblika i slabe reakcije na svetlost, dok ima normalne reakcije na akomodaciju, reč je o Argil Robertsonovoj zenici.

Bulbomotorika[уреди]

Bulbomotorika se uvek treba testirati, pogotovo ako se pacijent žali na [dvostruke slike, ili ako lekar sumnja na neku neurološku bolest. Lekar prvo treba da vizuelno proceni da li postoji devijacija očiju kao posledica strabizma, disfunkcije vanjskih mišića oka ili paralize kranijalnih živaca koji inerviraju spoljašnje mišiće oka. Sakade se utvrđuju tako što pacijent brzo usmerava pogled prema nekom cilju krajnje desno, levo, gore i dole. Ovaj test sakadične disfunkcije, usled kojeg loša mogućnost očiju da „skaču“ s jednog mjesta na drugo, može uticati na čitanje i druge sposobnosti.

Sporo praćenje, ili potrage, procenjuju se testom „slijedi moj prst“ u kojem ispitivačev prst ide po dvostrukoj H liniji koja dodiruje osam polja pogleda. Time se ispituju donji, gornji, medijelni i lateralni pravi mišići oka, te takođe gornji i donji kosi mišić.

Ispitivanje vidnog polja (test konfrontacije)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Perimetrija

Procena vidnog polja nikad se ne sme izostaviti iz osnovnog pregleda oka. Ispitivanje vidnog polja se sastoji od konfrontacijskog testa u kojem se svako oko zasebno ispituje da bi se utvrdila širina perifernog vidnog polja. Da bi se test izveo, ispitanik mora zatvoriti jedno oko, dok drugo mora fiksirati na ispitivačevo oko. Od ispitanika se zatim zatraži da kaže koliko vidi prstiju, nakon što mu se nakratko pokažu u svakom od četiri kvadranta. Ova metoda je povlaštena u odnosu na test mahanja prstom koji je pre korišten, zato što predstavlja brz i efikasan način da se odgovor na isto pitanje: da li je periferno vidno polje zahvaćeno.

Česta problematika vidnog polja su skotomi (područja smanjenog vida), hemianopsija (izgubljena polovina vidnog polja), homonimna kvadrantopsija (uključena oba oka) i bitemporalna hemianopsija.

Očni pritisak[уреди]

Očni pritisak se može meriti tonometrijskim uređajima koji su dizajnirani da mere oticanje (i otpor oticanju) sobne vodice u oku. Diatonov tonometar može meriti očni pritisak preko kapka, bez neposrednog kontakta s očnom jabučicom.

Oftalmoskopija[уреди]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte Oftalmoskop

Oftalmoskopski pregled uključuje vizuelni pregled unutrašnjih očnih struktura pod povećanjem, te takođe procenu kvaliteta crvenog odraza oka. Oftalmoskopija omogućuje direktno gledanje mrežnjače i drugih tkiva na očnoj pozadini. Ovo je najbolje učiniti nakon što se zenice prošire očnim kapima. Kroz neproširenu zenicu se može dobiti ograničen pogled, najbolji rezultati se dobiju u zamračenoj prostoriji u kojoj pacijent gleda u suprotan ugao sobe. Prikaz optičkog diska i krvnih žila mrežnjače je glavni cilj tokom oftalmoskopskog pregleda. Nepravilnosti u prikazivanju ovih unutrašnjih struktura mogu ukazivati na bolest oka.

Crveni odraz se može videti na pacijentovoj zenici tokom direktne oftalmoskopije. Ovaj deo pregleda se radi sa udaljenosti od oko 50 cm i obično je simetričan između dva oka. Mutnina može ukazivati na kataraktu.

Biomikroskopija[уреди]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte Biomikroskop

Detaljan pregled prednjih očnih struktura i očnih adneksa često se radi procepnom svetiljkom montiranom na biomikroskop. Na oko se projektuje mali zrak svetlosti kome se može menjati visina, širina, upadni ugao, orijentacija i boja. Često je tokom pregleda zrak svetlosti sužen kroz vertikalni procep. Promatrač gleda osvetljene očne strukture kroz optički sistem koji uvećava sliku oka.

Ovo omogućava pregled svih očnih medija od rožnjače do staklastog tela, uz uvećanu sliku veđa i drugih vanjskih struktura oka. Bojenje fluoresceinom pre pregleda može otkriti abrazije rožnjače i infekciju herpes simpleks virusom.

Pregled biomikroskopom pruža stereoskopski povećanu i izuzetno detaljnu sliku očnih struktura, što omogućava donošenje tačne anatomske dijagnoze za raznovrsne poremećaje oka. Biomikroskopom se uz pomoć posebnih sočiva takođe mogu vršiti oftalmoskopski i gonioskopski pregledi.

Reference[уреди]

  1. ^ Leitman, Mark W. (2007). Manual for Eye Examination and Diagnosis (7 ed. ed.). Wiley-Blackwell. ISBN 1405168226. 
  2. ^ Schwartz, Gary S. (2006). The Eye Exam: A Complete Guide (1st ed. ed.). Slack Incorporated. ISBN 1556427557. 

Literatura[уреди]

  • Schwartz, Gary S. (2006). The Eye Exam: A Complete Guide (1st ed. ed.). Slack Incorporated. ISBN 1556427557. 
  • Leitman, Mark W. (2007). Manual for Eye Examination and Diagnosis (7 ed. ed.). Wiley-Blackwell. ISBN 1405168226. 

Spoljašnje veze[уреди]